Насловна / Мој Град / Istorija / Атентат на Франца Георга Ајзенхута оснивача фабрике „Меркур“
Франц Георг Ајзенхут и Мартин Блажек (у средини, у белом) са радницима "Меркура" 1933.

Атентат на Франца Георга Ајзенхута оснивача фабрике „Меркур“

У јесен 1942. се десио један од ретких догађаја због којих су тадашњи Паланчани осетили све ужасе рата (барем до доласка партизана 1944. и протеривања скоро две трећине становништва Паланке). Преко ноћи је у Илоку у свом винограду од стране партизана убијен Франц Георг Ајзенхут, син чувеног сликара и оснивач фабрике „Меркур“.

Франц Георг Ајзенхут и Мартин Блажек (у средини, у белом) са радницима "Меркура" 1933.
Франц Георг Ајзенхут и Мартин Блажек (у средини, у белом) са радницима „Меркура“ 1933.

Франц Георг Ајзенхут је рођен 17. марта 1903. године. Отац му је био познати сликар, четрдесетшестогодишњи Франц Ајзенхут (1857-1903), а мајка двадесетчетворогодишња Адријана Аурелија Рајхл (1879-1965), братаница архитекте Франца Рајхла. Мање од три месеца касније, његов отац умире у Минхену након две неуспеле операције желуца. Тамо је и сахрањен два дана после смрти, 4. јуна. Паланка је на испраћају Ајзенхуту послала огроман венац од палминих и ловорових грана, а говор је у име града одржао сликар Виктор Шрам[2].

Георг је одрастао у Новој Паланци са мајком и две године старијом сестром Јудитом (1901-1949), у породичној кући Ајзенхутових.  1926. године, Франц Георг и Мартин Блажек оснивају фабрику кожне галантерије „Меркур“. Фабрика је брзо постала позната, а поред кожне галантерије, производила је и спортску опрему[3]. Још у то време фирма је запошљавала око 500 радника[4]. 1933. године Франц Георг се жени са Едит Бодо. Поред фабрике и породичне куће уз њу, породица је имала и поседе на другој обали Дунава, у Илоку.

Салон у породичној кући Ајзенхутових.
Салон у породичној кући Ајзенхутових.

1941. године окупирана Бачка постаје део Краљевине Мађарске. Партизанска активност у Бачкој и Срему је брзо почела да се осети[5]. Прва жртва је био управо Франц Георг, 3. октобра 1942[6], а по сведочењу старих Паланчана који се још сећају, убио га је Прока Поповић из Нештина. Једини познат извор о овом атентату је текст „Прва паланачка жртва партизана“ који је написала Маргит Кендл у књизи Erinnerungen an Palanka 1958. године:

„Чак и тад, убрзо након 1941, присутност партизана у Хрватској је била велика. Разни насилни потези су узбунили људе, а њихови узроци нису увек били политички.Појединачни напади су често били посматрани као знак личне освете.

Грозно убиство које се догодило на лето 1942. године у Илоку када је познати индустријалац Георг Франц Ајзенхут из Нове Паланке убијен у Илоку заокупљало је умове мештана месецима.

Ајзенхут је хтео да оде са својом женом и двоје деце на одмор од неколико дана. Пријатељи су га упозорили да се не упушта у тако нешто због сталне опасности од партизана. Завереници су били добро организовани и сазнали су где је Ајзенхут. Дошли су ноћу и из дворишта позвали Ајзенхута да би им дао храну и вино. Отишао је с њима у складиште и рекао им да узму шта желе. Међутим, то је био само изговор да га намаме самог у складиште. „Нећемо ништа, само Ваш живот“, рекли су партизани. Шта се даље одиграло зна само Ајзенхут, који нажалост не може више ништа да каже. Сигурно се није предао партизанима без борбе, успео је да побегне из складишта, али у дворишту су му нанели смртоносни ударац.

У међувремену, госпођа Ајзенхут и деца су били у кући, али њима се ништа није догодило. Ајзенхутов радник и човек од поверења, Франц Швиндл, који је такође био ту, сакрио се у виноград, јер су убице тражиле и њега, али када су схватили да је потрага узалудна, отишли су. Швиндел је изашао из винограда након неколико сати када се све стишало и са ужасом посматрао шта се догодило његовом господару. Онда је покушао да спречи Ајзенхутову жену да види свог мужа у таквом стању. Мртвац је превезен у Паланку колима са сеном.

Многим Паланчанима је овај тужан призор остао у сећању. Ајзенхутова жена је ишла са децом иза кола, пуна очаја. Сахрањен је уз присуство људи са свих страна и ковчег су положили његови пријатељи из младости.“

Франц Швиндл излаже радове "Меркура" на једном сајму тридесетих.
Франц Швиндл излаже радове „Меркура“ на једном сајму тридесетих.

Занимљиво је да Маргита пише да се убиство догодило на лето, иако сви извори наводе његов датум смрти као 3. октобар. Ајзенхут је сахрањен на новопаланачком гробљу са својом сестром Маријом Тамаром (1900-1905) и родитељима своје мајке Фридрихом Вилхелмом и Лидијом Рајхл[7], тако да су његови остаци највероватније пренешени на старо римокатоличко гробље 1963. године. Његова мајка Адријана је тако поред мужа сахранила и троје своје деце, а касније и четврто, Јудиту. Она је 1944. заувек напустила Бачку Паланку и са собом однела преостале Ајзенхутове радове.

Сахрана Франца Георга Ајзенхута.
Сахрана Франца Георга Ајзенхута.

Прочитајте и ово

Књига утисака Ергеле Карађорђево сведочи о историји ергеле

Књига утисака Ергеле Карађорђево отворена је 1. јуна далеке 1924. године и једна је од …

One comment

  1. Ubili coveka ciji su svi radnici jos 1933 godine nosili odela i kravate. Takvih poslodavaca nema ni danas vise.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *