Насловна / Мој Град / Istorija / Бачка Паланка је крајем 19. Века добила прву штампарију, сијалицу, железничку пругу…
Фото: Саша Џамбић

Бачка Паланка је крајем 19. Века добила прву штампарију, сијалицу, железничку пругу…

Бачка Паланка се налази на левој обали Дунава, који је дели на Срем и Бачку. На основу археолошких налаза и писаних докумената доказано је да су на овим просторима људи живели непрекидно од праисторије до данас.

Прва насеља се подижу у XI веку, а назив Паланка се помиње 1593. године. Од XI века на овим просторима живели су Угари и Срби. Крајем XVI века ове просторе заузимају Турци, а Карловачким миром 1699. године их дефинитивно напуштају.

После тога овде се насељава ново српско становништво, затим немачко, словачко и мађарско. До 1916. године овде постоје три насеља: Стара, Нова и Немачка Паланка. У XVIII веку се у Паланци почиње развијати привреда (производња цигле, прерада дувана, производња свиле и прерада кудеље), у XИX веку развија се прерада дрвета и почиње са радом парни млин. Затим, пошта, пристаниште, кредитно друштво, телеграф, а затим и суд 1871. године.

ЗА СВЕ ЈЕ КРИВА ЛЕПА АНКА: Овако је БАЧКА ПАЛАНКА добила ИМЕ (ФОТО)

Бачка Паланка је кроз године наставила да се развија те је тако убрзо, крајем 19. века добила и прву штампарију, сијалицу, железничку пругу, а почетком 20. века и телефон.

Бачка Паланка је богата археолошким налазима: најстарији налази су силекси, тј. камено оруђе за које се верује да датира у доба млађег мезолита. На сремској страни општине су бројни налази из римског доба. Једно од највреднијих налазишта је „Келтски опидиум“ који датира из И века нове ере и важи за једно од најбоље очуваних утврђења тога доба, а на подручју Челарева пронађено је рано средњовековно насеље и некропола „Менора из Челарева“.

Фото: Саша Џамбић

У најзначајније споменике културе убрајају се барокни дворац (у којем се чува стилски намештај из последња три столећа) и барокни парк породице Дунђерски из XИX века, затим воденица и „Сремска кућа“ у селу Нештин. Од сакралних споменика најзначајнији су иконостаси Српске православне цркве у Бачкој паланци из 1773, и у селима Деспотову, Силбашу и Нештину. Црна топола, четири платана, мочварни чемпреси и пар белорепих орлова су заштићени споменици природе.

Чувени хајдук из Бачке Паланке Црни Максим био страх и трепет!

Анегдоте

Један Паланчанин се давне 1926. године згражавао над понашањем омладине у општинском парку, те је у интересу реда и морала затражио да се ангажује један полицајац.

Због тога је упутио молбу Општинском поглаварству у Новој Паланци у којој, између осталог, стоји:

– У понедељак, 23. о.м. госпођица (потшишана) са својим каваљером, чија имена овом приликом нећу да изнесем, мада су заслужили да се жигошу пред јавношћу, али то не чиним једино због њихових родитеља, седећи на једној, на доста забаченом месту, стојећој клупи, почели су се љубити, без икаквог обзира на пролазнике. Ми који долазимо у тај парк ради разоноде после свога рада, нисмо жељни присуствовати тако блиским и интимним везама. Пошто они немају образа морамо ми да напустимо парк ради њих, да не гледамо ту поквареност код данашње омладине. Зато и упућујем ову молбу на Поглаварство, да постави редара, јер ћемо у противном доживети и већа чуда – пожалио се он.

Други се Паланчанин опет љути на позорижне режисере што дозвољавају глумцима да се много пудеришу, а у локалном листу „Стража“ од 24. јула 1927. године пише о пољупцима на бини:

– Пољубац је значајна појава у животу, па према томе не треба ни драматичар да га занемари. Само ја бих желео да се наши глумци и глумице љубе на бини, а да им при том пудер не пада на одело. При 75 одсто загрљаја јунак је у црном салонском оделу, те му пудер по оделу оставља беле флеке, тако да после једног страшнијег загрљаја изгледа као воденичар. Често сам падао у искушење, нарочито кад љубавници шапућу на месечини, да се некако привучем и очеткам љубавника. Наше глумице с тешким би се срцем одрекле пудера. А употребљавају га тако нештедимице, да права бела киша пада с њиховог лица на ревере и руке љубавника. Због тога предлажем да љубавник има на себи одело у грао боји – рекао је овај Паланчанин, али није познато да ли је ова сугестија прихваћена.

Све информације о Бачкој Паланци и околним местима можете пратити и на нашој Фејсбук страници!

Такође нас можете пратити и на нашем Твитер налогу @BackaPalanka021

(BackaPalankaInfo.com/SrbijaDanas)

Прочитајте и ово

Књига утисака Ергеле Карађорђево сведочи о историји ергеле

Књига утисака Ергеле Карађорђево отворена је 1. јуна далеке 1924. године и једна је од …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *