Насловна / Вести / Бачкопаланачка пијаца: Вашар за мали пазар и велике приче

Бачкопаланачка пијаца: Вашар за мали пазар и велике приче

БАЧКА ПАЛАНКА: Пијаце су углавном смештене у центру градова, варошица, па и села, и омиљено је место за пазар, али и приче, виђења, политизирања.

Осим за размену роба, пијаце служе и за размену информација, причање нај(не)вероватнијих прича, или једноставно виђење са онима за које знате да ће их ту затећи. Тако је и у Бачкој Паланци…

У претходним деценијама често се причало како пијаца смета у центру места, те је наводно треба иселити.

Два пута су приватници покушавали да формирају пијацу негде ближе периферији, према великом Стамбеном насељу „Синај“ које броји око 10.000 људи, али оба покушаја су пропала.

Тешко људи, веле старији Паланчани, мењају навике, па је паланачки пијац мали опстао и после појаве великих мегамаркета. Џаба што је тамо, на пример, понекад воће и поврће јефтиније него на пијаци.

Веле људи да се тамо осећају усамљено, током куповине некако се све одвија у академској атмосфери, а на пијаци је као на вашару, чује се жагор, довикивање, добацивање, чују се шале, читају рекламе на тезгама, попут оне: свака снаша воли јаја наша! Осим тога, у центру Паланке близу пијаце је и Дом здравља, ту су и зграде Социјалног, Катастра, Суда, Општине, а ту је и главна Пошта, па када се долази на једну од тих адреса скокне се и до пијаце иако, примера ради, пазар и по километар-два морати вући до куће.

И овдашња, у народу познатија као зелена пијаца којом управља општинско Јавно комунално предузеће „Комуналпројект“, подељена је на зелену пијацу, робни део, али и затворени део за продају млечних производа.

Пре пар година зелена пијаца је адаптирана, наткривена, опремљена са лепим тезгама, изграђени су нови локали по ободу пијаце.

Међутим, робни део је остао онакав какав је био и помало ружи лепу слику и пијаце, али и овог дела града.

Бачкопаланчани су се вероватно навикли на овакву слику, али када гости, путници намерници сиђу из аутобаса на перон Аутобуске станице „Дунавпревоза“, која је тик уз пијацу, прво примете најлоне, шаторска крила и друге покриваче непримерене оваквом објекту.
Продавци у робном делу веле да су сами морали да се заштите од сунца, кише, снега, па све изгледа буквално као на вашару! (Додуше, ЈКП има намеру да идуће године наткрије и овај део пијаце…)

Ретко ко и од најстаријих мештана ове вароши може тачно да вам каже када је Бачка Паланка званично добила прву пијацу. Званично Царско-краљевском привилегијом бр. 5734 од 12. маја 1826. године Паланка је добила право одржавања вашара и то два пута годишње, а малог вашара (пијаце) сваке среде, па је тиме Бачка Паланка постала „трговиште“.

Својевремено, због наглог раста становништва, али и вишка роба вашари су се одржавали четири пута годишње – велики у мају и октобру, а два мања у марту и јулу.

Пијаце су се одржавале три пута недељно:понедељак, среда и субота. После Другог светског рата вашари су се одржавали све ређе и временом се утопили у Шидски вашар, а пијаца је са главног шора пресељена на данашњу локацију.

Историја је, поред осталог, записала да је својевремено, формирањем Немачке Паланке дошло до спајања Старе и Нове Паланке.

Записано је да се у почетку роба на пијацу доносила срамежљиво, а тадашње Швабе су биле активније, нарочито занатлије. У то време скоро свака породица углавном је имала башту у оквиру куће, а многе и баште у близини насеља.

Тезге на пијаци су била дрвена колица, а почетком прошлог века направљене су прве дашчане тезге на којима су пијачари излагали робу и ван дана и времена предвиђеног за пијацу.

Половином 20. века Паланачка пијаца има бетонске тезге и контролу власти. Некако у то време, а одласком Немаца и доласком нових колониста из Босне, промењене су и навике и потребе, јер је дошло до експанзије привреде, нарочито индустрије.

Пијаца је постала тесна, а надлежни су желели да се у центру града уреди градско шеталиште.

Градска пијаца на садашњој локацији први је реализовани пројекат Урбанистичког плана 1965. године. На око 5.000 метара квадратних постављене су за садашње услове скромне тезге, а по рубовима радњице лимене конструкције.

Распадом СФРЈ, али и променама у свету, рушењем Берлинског зида, променама у земљама источног лагера, много тога се променило и на бачкопаланачкој зеленој пијаци.

Стигло је овде доста избеглица из бивших република, а тиме су се мењале навике.

Наишла су кризна времена, огромна инфлација, појавило се много роба без поузданог порекла.

Овом пијацом, као и на другим у Србији, на пример, прошло је доста трговаца Румуна, Руса, Мађара, али некако најдуже су остали Кинези који и сада овде имају своје продавнице.

Подоста овдашњих индустријских радника из времена самоуправног социјализма нашло је на пијаци ново занимање, јер су или истерани из фабрика или су у времену наказне приватизације њихове фабрике продате инстант бизнисменима који су их затворили.

Тако су се овде, уместо да раде за стругом, разбојем, да шију торбе и праве кофере, појавили први дилери девиза, па шверцери, а на крају остали продавци роба из Турске, Кине, али и целог света. Доста је продаваца воћа и поврћа који „на велико“ купују на новосадском кванташу, а онда то препакују у мање штаницле и најлон кесе и продају приметно скупље.

Јесте тешко, кажу овдашњи продавци, али нашли су радно место у времену транзиције.

Неки су се и окућили, проширили посао, па као газде запошљавају једног и више трговца који за плату дежурају и продају робу на пијаци. Неки су, веле од овог посла успели да и деци купе стан, да их ишколују…

Милош Суџум

Прочитајте и ово

МФЛ Бачка Паланка: Резултати 7. кола

У 7. колу МФЛ БАЧКА ПАЛАНКА 1.РАЗРЕД постигнути су следећи резултати: Нештин – Слога (П) …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *