petak, avgust 17, 2018
Naslovna / Kolumne / BRANISLAVA SPREMO: Misli kada biraš!

BRANISLAVA SPREMO: Misli kada biraš!

Upoznala ga je nekoliko meseci pošto je okončan razvod njenog prvog, očigledno neuspešnog braka.

U braku je bila deset godina i iako se završio neslavno, mogla je da kaže da je to bio dobar brak.

Marijin bivši suprug je bio dobar čovek i još bolji otac. Nije bio poročan ni nasilan. Bio je vredan i posvećen porodici.

Jednostavno je prestao da je voli.

Patio je zbog toga i Marija misli da mu je laknulo kada je to i ona shvatila. Pokušali su da spasu brak, ali ona je jedno jutro shvatila da nemaju ništa što se spasiti može. ČOVEK JE VIŠE NE VOLI. On je poštuje i zahvalan joj je. Imaju divnog sina. Ali je NE VOLI.

Pošto su se onomad venčali isključivo zbog njihove nekadašnje uzajamne ljubavi, koja je sada bila mrtva, odlučili su se na razvod.

Težak period. Razvod je uvek težak. Bez obzira na okolnosti i razloge koji su doveli do njega, razvod znači poraz. Rasturanje porodice.

Podelu nečega NAŠEG na MOJE I TVOJE.

Sinu su rekli istinu. Prave razloge. Plakao je.

Bez obzira na svu podršku roditelja i prijatelja koju je imala, osećala se grozno. Na glavu su joj se sručile sve one godine porodičnog života .

Svi njihovi dani i noći. Pitanja. Pokvareni kućni aparati. Razdrndani nameštaj. Letovanja.Nove godine. Polovni automobil. Ranjeno srce. I ono večito pitanje , na koje ni njen suprug nije znao odgovor. ZAŠTO je prestao da je voli?

Sve je ostavio detetu i njoj, odneo je samo ono što joj je jedino trebalo : sebe.

O, kako su to teški dani bili! Ali ona nije mogla i nije želela da živi u braku bez ljubavi. To bi bilo mučenje za sve njih.

Ona je sposobna! Sve ona može sama! Izdržaće ona sve za svog sina! Ceo život je pred njima!

Takva je bila Marija! Rođeni optimista!

Naravno da se život nastavio dalje. Nekako. Teško su joj padale mnoge svakodnevne stvari. Bila je i otac i majka. Učitelj. Majstor. Domaćica. Bankar.

Ali čovek izdrži i ono što životinja ne može.

Iako je nikada nije bilo briga za mišljenje okoline, nije mogla da ne primeti kako je gledaju ljudi koje poznaje. Kao promašenu ženu. Jadnicu. Mučenicu. Raspuštenicu. Kao krivu. Nesposobnu da zadrži muža.

Tako je, nažalost, u Srbiji.

I baš u tom turobnom životnom trenutku, u tom haosu emotivnom i fizičkom, upoznala je Nikolu. Sasvim slučajno.

Bio je nekoliko godina stariji od nje. Takođe razveden. Vrlo ljubazan i šarmantan. Zgodan. Obrazovan. Otvoreno joj se udvarao.

Iako su njene rane bile sveže i iako su joj bliski prijatelji skretali pažnju da je suviše rano da se upušta u novi emotivni odnos, ona je ipak želela da opet pripada nekome i da neko bude samo njen.

Veza im je bila lepa i intenzivna. Nikola je bio otvoren i požrtvovan. Nije bilo zanemarljivo ni to što je bio zgodan.

Nije prošlo ni nekoliko meseci, a oni su već živeli zajedno.

Radili su, družili se i planirali. Prilagođavali se jedno drugom. Sin je prihvatio Nikolu i Mariji je to mnogo značilo.

Njenoj majci se nije sviđao novi potencijalni zet. I to je otvoreno pokazivala. Svaki put kada bi Mariji skretala pažnju na njegove male zle oči ili na podrugljivi osmeh, kao da je ubadala nožem u stomak.

Pa nije ona neka maloumna šiparica pa da ne ume da proceni ljude?!

Da li je umela?

Taman kada je olabavila sve svoje kočnice i konačno prihvatila činjenicu da je srećna sa nekim drugim, sa nekim ko nije njen muž i otac njenog sina, došlo je do prvih problema.

Nikola kao da je čekao baš to. Da se ona otkravi. Da se otvori. Da popusti i da se ušuška kraj njega. I da onda napadne.

Kao vuk.

Kao lovac.

Kao svaki pravi predator.

Kao svaki pravi psihopata.

Počelo je kritikama.

Malo bolje da usisa. Detaljnije prašinu da obriše. Da posoli više. Da češće oriba. Da zategne malo stomak. Da požuri. Da spava malo kraće. Da urazumi svog sina. Da se farba u svetlije.

Svakog dana nova mala kritika. I što je on više kritikovao i vrlo argumentovano obrazlagao svoju kritiku, ona se sve više trudila da mu bude dobra.

Računala je na to da je on neće ostaviti ako ona bude bolja. Da će je samo još više voleti.
( Godinama kasnije, shvatila je da je baš to trenutak kada je napravila životnu grešku )

Uskoro su kritike postale uvrede. Strašne. Surove, ali dozirane. Red uvreda, red zanosne ljubavi. Nakon uvreda se izvinjavao. Plakao je. Molio. I naravno objašnjavao Mariji zašto je nešto morao da uradi.

Pokušala je da raspravlja. Svađala se. Pretila. On bi je tada ljubio.

U društvu i na poslu, na pijaci, u prodavnici ili bilo kojem drugom javnom mestu, Nikola je bio vrlo mio. Divan. Nežan. Brižan.

To je još više uticalo na njeno i onako iskrivljeno mišljenje o celoj situaciji. Pa da. Ona je kriva. Ona se ne ponaša dobro, zato je on takav prema njoj. Zato je i muž prestao da je voli.

Nije se žalila nikome. Mislila je da i drugi žive kao ona, samo ćute o tome.

Majka je primetila da je smršala. Lagala je da tako želi.

Niko nije znao da je Marija postala budala. Glupača. Jadnica. Ludača. Stoka.

Tako joj je tepao.

Šamari su došli kao nešto što se podrazumeva. Kao logičan sled događaja. Uvek nasamo. Bez svedoka.

Imao je težak dan na poslu – šamar. Pio je sa društvom cele noći pa ga ubija glava – šamar. Nije mu oprala omiljeni duks – šamar.

Kada je dobila prve ozbiljne batine, već je bila senka one nekadašnje nasmejane, pametne i sposobne žene. Bila je napaćena i bleda senka one Marije koja misli svojom glavom. One hrabre velikodušne Marije!

Verovatno bi u tom paklu doživela i druge teške batine da Nikola tada nije nasrnuo na njenog sina.

Tada je pobegla. Kod majke. Spasila se.

Zašto je trpela?

Lako je nama koji posmatramo sa strane da budemo pametni! Lako je nama da pričamo! Da osuđujemo! Mi nismo to doživeli! Mi pojma nemamo kako je to! Mi ćemo okrenuti glavu!

Marija se spasila!

Mnoge žene se nisu spasile!

Kada će ovde da preovlada mišljenje da muškarac NE SME DA BIJE ŽENU?

Da ne postoji ni jedan razlog zbog koga ON sme da te udari!

Ne dozvoli da te vređa! Da te omalovažava!

Ti si krojač svoje sudbine! Ako osetiš bilo šta od ovoga što je Marija doživela, beži! Bilo gde, samo beži!

On je skot, i on te ne voli! Nikada se neće promeniti!

On je nula! Tebe nije majka rodila da ti on jede utrobu! Ti nisi kriva što je on šonja i slabić! Ti nisi ništa kriva!

I da si kriva, NE SME da te bije.

Ako te jednom gurne ili udari, opet će. Hoće sigurno!

I nemoj da misliš da to tebi ne može da se desi! Ludaci šetaju ulicom!

Misli kada biraš! Ako si već izabrala pogrešno ( svakome može da se desi ) , onda nemoj da trpiš!

Spasi se, molim te!

Pričam ti priču

Branislava Spremo je pre svega majka i supruga. Sestra i kćerka. Prijatelj i komšija. Ja sam nastavnica. Ja sam jedna od vas. Pišem zato što volim.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.