utorak, novembar 21, 2017
Naslovna / Moj Grad / Istorija / Čovek koji je od Palanke napravio varoš

Čovek koji je od Palanke napravio varoš

Leonardo Nemet, jedan od hroničara Bačke Palanke, u svojoj „Spomenici velikanima Palanke“, značajno mesto posvetio je dr Karlu Mezeiju koji je rođen u ovom mestu 7. jula 1837. godine, a preminuo je 31. oktobra 1897. godine od zapalenja pluća i sahranjen je na Katoličkom groblju u svojoj Palanci.

To je jedan od velikana ovog gradića na levoj obali Dunava u Bačkoj, odnosno čovek koji se u drugoj polovini 19. veka izborio da Bačka Palanka, definitivno postane varoš za ondašnje prilike.

Kasnije doktor pravnih nauka, Karlo (Karolj) osnovno i srednje obrazovanje sticao je u Palanci, Vrbasu i Segedinu, a studije prava u Budimpešti i Beču, gde brani titulu doktora pravnih nauka. Interesantno je da o ovom, očito znamenitom čoveku, odnosno pravniku koji je mnogo toga uradio za Bačku Palanku, ne u prošlom, već u pretprošlom veku ovde zna malo ljudi, a najviše zna domicilno stanovništvo čiji su preci prenosili s kolena na koleno priču o agilnom doktoru prava koji je u ovu varoš doveo železnicu, usidrio prvu motornu skelu i parobrod, pokrenuo izgradnju pruge, osnivanje dobrovoljnog vatrogasnog društva, štedno-kreditne zadruge, ličnim primerom i sopstvenim novcem donirao izgradnju zgrade škole, mada ga zbog toga nisu voleli tada neki od imućnijih ljudi ovdašnjih, jer su i oni „morali“ dati dobrovoljne priloge…

„Teško je pobrojati projekte koje je pokrenuo i većinom realizovao Mezei“, počinje priču Leonardo Nemet, čovek koji u ovom delu Bačke, verovatno najbolje poznaje život i delo doktora prava koji je davno napustio ovozemaljski svet.

Poslednje, a verovatno i najveće delo Karla Mezeia je gradnja železničke pruge koja je povezala Staru Palanku i Feketić
Nije pogrešno da se vreme u kome je on živeo nazove era Karla Mezeia u Bačkoj Palanci. Jedan od značajnijih projekata, obzirom da je naša varoš na obali Dunava, Mezei je video u uvođenje u rečnog saobraćaja, odnosno parne skele između Palanke i Iloka (sada u Republici Hrvatskoj). Zbog potreba privrede već 70-tih godina 19. veka uočeno je da postojeća skela na vesla ne može da zadovolji sve veće potrebe privrede i građana.

Ovaj problem naročito je bio izražen u vreme berbe grožđa u Sremu, jer su mnogi Palančani imali svoje vinograde s one strane Dunava. Advokat Mezei sazvao je Skupštinu građana na kojoj je učešće uzelo mnogo Palančana i Iločana, a iločko vlastelinstvo poslalo je svog zastupnika.

Inicijator je ideju objasnio do pojedinosti i predložio formiranje akcionarskog društva sa kapitalom namenjenim za izgradnju kamenom ozidanog pristaništa palanačke i iločke obale Dunava, kao i nabavku parobroda, parne skele. Te, 1876. godine, a za svega nekoliko dana, bile su raspisane obveznice A.D., a Iločani su raspisali polovinu obveznica.

Sledeće godine održana je plenarna sednica na kojoj su izabrani dr Jozef Vage iz Iloka za predsednika A.D. i dr Karlo Mezei iz Palanke za izvršnog direktora društva. Parobrod je kupljen u fabrici „Ofen Varke“ u Budimpešti, a neophodna oprema i pribori urađeni su u palanačkim mašinskim radionicama Dic, Lazarević i Mošnicki.

Parna skela nazvana „Palanka – Ilok“ imala je pogonske lopatice na velikim točkovima sa obe strane parobroda što je otežavalo plovidbu u vreme kretanja leda na Dunavu. Zbog toga, a i velike potrebe, Mezei je došao na ideju da se kupi još jedan parobrod, ali ovaj put sa pogonom preko kardanskog vratila na elisu. Mnogi akcionari, posebno u Palanci, nisu hteli za to ni da čuju, ali su vlasnici iz Iloka to prihvatili i tako je u palanačko pristanište stigao parobrod „Livius“ koji je olakšao život ljudi na obalama velike reke.

Njegove zasluge ne smemo zaboraviti

„Mađarsko kulturno-umetničko društvo „Šandor Večera“ i Društvo za očuvanje baštine i kolekcionarstvo „Panonija“ u Bačkoj Palanci organizovaće 31. oktobra pomen na grobu Karla Mezeia na Katoličkom groblju u Palanci, a povodom 180 godina od rođenja i 120 godina od njegove smrti“, kaže Nemet. „Obeležavanje će imati i kulturno-istorijski karakter, a ispred „Panonije“ održaću prigodan govor, jer smatram da jedan od ovdašnjih velikana i zaslužnih građana Palanke iz 19 veka i danas u 21. veku treba da bude spomenut kao vizionar, veliki intelektualac i čovek koji je prvo gledao kako može, a ne kako ne može. Tužno je što je neko 1946. godine iz bašte ondašnjeg hotela „Kasina“ u Bačkoj Palanci uklonio bistu Karla Mezeia, jer čovek nikako nije mogao da učestvuje u svetskim brljotinama 20. veka, a očito da neko to nije shvatio.“

Možda mnogi nisu znali, ali u Bačkoj Palanci, naravno zahvaljujući advokatu Mezeiu, 1887. godine organizovana je Velika zemaljska izložba, jer je procenjeno da teba prikazati industrijsko-zanatska dostignuća.

Centralni problem bio je „ko će biti odgovoran (platiti) za eventualni neuspeh izložbe?“ Advokat je smatrao da tadašnje Zanatsko udruženje, kome bi pripala dobit od izložbe treba da preuzme rizik, od eventualnog gubitka, što predsednik Udruženja nije hteo ni da čuje. Ipak, u prostorijama hotela „Kasina“ (današnji stadion F.K. „Bačke“) počele su pripreme, a Mezei je na sebe preuzeo odgovornost za eventualni finansijski neuspeh izložbe.

Zemaljska izložba je uspela, a da bi se svatilo koliko je razmere imala svedoči podatak da su učešće, između ostalih, uzeli: Beočinska fabrika cementa, „Masonija“, fabrika poljoprivrednih mašina, fabrika vršalica „Hofner i Šrenc“, fabrika muzičkih instrumenata „Štovaser“, Livnica zvona, protivpožarnih pumpi, časovnika za crkve, „Franc Balzer“ iz Budimpešte, željezara „Rašica“, fabrika nameštaja „Toner“, fabrika „Trogmajster“ iz Novog Sada, paviljon vina Kneževskog vlastelinštva iz Iloka, paviljon „Remboli“… i svi bačkopalanački industrijalci i zanatlije.

Mezei sahranjen na katoličkom groblju u Bačkoj Palanci Foto: Dnevnik
Čist prihod od izložbe iznosio je 48.500 guldena pripao je Karlu Mezeiu, a on je ceo taj iznos, po pisanju njegovog savremenika i hroničara Nikolasa Hepa, dao za kulturne potrebe ove varoši. Posle smrti Karla Mezeia ovdašnji privrednici organizovali izložbe ovakvog karaktera 1925.g., 1932. i 1938. godine, ali nikada nisu dostigle takav nivo kao 1887. godine.

Mezei je uspeo, između ostalog, da 1874. godine organizuje i dobrovoljno vatrogasno društvo, a uz pomoć Karla Bauera. Presudni razlog za njegovo formiranje bili su veliki požari koji je 1873-1874. godine pogodili Palanku i Ilok.

U Palanci je izgorela kudeljara „Narbid i komp“, sa celokupnom zalihom kudelje (bivša svilara-štamparija „Branko Bajić“) i 10-tak stambenih kuća u blizini fabrike. U Iloku je izgoreo ceo Donji grad s jevrejskom sinagogom, a uzrok požara su bili gustina gradnje i trščani krovovi na stambenim objektima.

„Poslednje, a verovatno i najveće delo Karla Mezeia je gradnja železničke pruge koja je povezala Staru Palanku i Feketić“, konstatuje Leonardo Nemet. „Pre izgradnje ove pruge dobijena je koncesija za izgradnju pruge Palanka – Zmajevo, od koje se odustalo zbog malog broja opština kroz koje prolazi i jednostavno nije bilo para za tu investiciju.“

Mezei je, opet okupio grupu ljudi 1892. godine i podneli su zahtev za dobijanje nove koncesije za izgradnju pruge Stara Palanka – Feketić. Na ovoj trasi našao se veći broj bogatijih opština tako da je brzo stvoren kapital, odnosno interes. Gradnja je počela 1894. godine probijanjem Telečke visoravni kod Kule, a iskop je poslužio za nasipanje pružnje trase.

U Staroj Palanci izgrađena je „provizorna“ pruga do Dunava, kako bi se vršio iskop i prevoz peska, za nasipanje trase sa palanačke strane. Izgradnja ove pruge završena je relativno brzo, odnosno već 20. oktobra 1896. godine uspostavljen je redovan železnički saobraćaj. Ovim projektom Stara Palanka, kasnije Bačka Palanka, povezana je u pravcu Subotice sa Mađarskom i Srednjom Evropom, a preko Bogojeva i Vinkovaca sa Rječkom lukom, znači sa celim svetom.

Ova pruga imala je i veliki lokalni značaj, jer su meštani okolnih sela mnogo lakše mogli da obavljaju svoje potrobe u palanačkim nadleštvima, a deci su škole u Palanci bile mnogo pristupačnije. Mezei, čijom je zaslugom došlo do gradnje prve železničke pruge, dočekao je njeno puštanje u saobraćaj, ali je nažalost umro samo godinu dana kasnije – zaključuje Nemet.

Pročitajte i ovo

SVE MISTERIJE DUNĐERSKIH Tajne o bogatstvu i tragedijama čuvene vojvođanske porodice

Istorija o lozi Dunđerskih ima sve elemente velike porodične pripovesti: misteriozno poreklo bogatstva, plemenitog veleposednika …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *