Насловна / Мој Град / Јевреји у Бачкој Паланци
Sinagoga u Bačkoj Palanci.

Јевреји у Бачкој Паланци

Јевреји су све до 1948. године били наши суграђани. Након тога се 37 паланачких Јевреја који су преживели Холокауст, заједно са својим кантором Еугеном Гросом, преселило у Израел. Они најрадозналији на крају текста, испод свих извора, могу да погледају спискове паланачких Јевреја страдалих у Рацији 1942, оних који су били довољно срећни да преживе Холокауст и они који су устали против нацистичког зла одлучивши да се боре у НОБ-у.

Занимљиво је, међутим, да су први Јевреји насељавали ове просторе више од хиљаду година раније. 1966. откривен је локалитет „Циглана“, крај пута Бачка Паланка-Челарево. 1972. године почела су ископавања која је изводио Драган Вилотијевић, кустос Музеја града Новог Сада[1]. Тада је откривено насеље са краја ВИИИ и почетка ИX века, које је постало познато као Аварска некропола, на којем су пронађени остаци јеврејског народа, највероватније Хазара. Овај локалитет је један од најзанимљивијих и свакако најмистериознији локалитет на територији Општине Бачка Паланка, пре свега зато што Јевреја у то време на подручју Панонске низије није било.

Цигла са менором са археолошког налазишта "Циглана" код Челарева.
Цигла са менором са археолошког налазишта „Циглана“ код Челарева.

Након нестанка мистериозног јеврејског народа који је овде насељавао леву обалу Дунава, уследило је затишје дуго хиљаду година, све до Средње терезијанске колонизације (1749-1772). Први Јевреји насељавају се у Новој Паланци 1771. године.[2] Новопаланачки Јевреји су били Ашкенази (Немачки) Јевреји. Јозеф ИИ је 1782. године издао Патент о верској толеранцији, којим су Јевреји добили право на високо школовање, држање приватних фабрика и запошљавање хришћанских слуга[3]. Међутим, и даље су били обавезни да у званичним документима користе немачки језик уместо хебрејског, а од 1784. морали су и званично да усвоје германизована презимена. Велико побољшање је било и утоме што Јевреји више нису морали да живе у гетима и носе жуте траке, те у Паланку осамдесетих година долази нови талас јеврејских породица. Досељавање Јевреја није било добро прихваћено од стране осталих становника[4].

У то време, паланачки Јевреји нису имали сопствену црквену општину, него су били под надлежношћу Јеврејске општине Неопланта. Верске службе обављале су се у једној приватној кући коју су звали „молитвени дом“. Постојање Јеврејског гробља, које се и дан-данас налази на Гајдобранском путу, забележено је још пре 1800. године. Жупанија је половином 1806. године донела одлуку о додели грађевинског земљишта за изградњу синагоге.[5] Изградња синагоге завршена је 1807. године, на данашњој адреси Жарка Зрењанина 62. У истој улици, поред саме синагоге, 1835. је изграђено ритуално купатило – микве, кошер месара и Јеврејска основна школа.

Синагога у Бачкој Паланци.
Синагога у Бачкој Паланци.

Јевреји су се најчешће бавили трговином и банкарством, о чему сведочи раскош очуваних кућа и надгробних споменика, који надмашују чак и немачке на Римокатоличком гробљу. Први паланачки историчар, Николаус Хеп, спомиње да су неки јеврејски трговци у то време ишли са фрулицом кроз село, продајући домаћицама ствари које су им требале, а које су претходно откупљивали од локалних пољопривредника. Већина је по изградњи синагоге живела у самом центру Немачке Паланке, што ближе самој грађевини, највероватније због ограничења кретања на Шабат.

Синагога у Немачкој Паланци је до 1820. године била без рабина. Након тога, рабини су били:

Арон Штерн (1820-1831)
Лев Лихтентал (1836-1851)
Соломон Дојч (1885-1904)
др Бенџамин Фишер (ортодоксни рабин, напустио заједницу 1917)
Од 1917, заједница је била без рабина, а службу је вршио кантор Пинкас Кон до своје смрти 1926. Затим је дошао рабин Еуген Грос[6].

Унутрашњост синагоге.
Унутрашњост синагоге.

1880. године, у Немачку Паланку долази учитељ Исидор Кон и постаје главни покретач јеврејске заједнице у граду. На његову иницијативу основани су друштво за здравствену заштиту, омладинска библиотека и читаоница.[7] Исте те године, на попису становништва су забележена живела 493 Јевреја, што је било 4,6% становништва. Положај Јевреја илуструје и податак да су у Јеврејској школи 1884. постојала три учитеља – Коломан Хајман, Адолф Шпиц и његова жена Илона Шпиц. Мање од двадесет година касније, школи је био потребан само један учитељ[8]. Међутим, њихова заједница, упркос константном опадању броја становника у наредном периоду, остала је развијена и оставила је велики утицај на прошлост нашег града. Тако су и једни од оснивача парног млина у Старој Паланци, преко пута православног гробља, били два Јеврејина – Јозеф Шен и Јакоб Јерковски. Млин су отворили 1911. и прво је служио за сушење хмеља. Зграда у улици Југословенске армије у којој се донедавно налазио кафе „Цаффе“, а сада кафе „Спрингфиелд“, до Другог светског рата је била Јеврејска банка. Чак је и чувени хотел „Дунав“ припадао Јеврејину по имену Рајтер[9].

Бивша зграда једне јеврејске банке, данас кафе. Фото Саша Лазаревић.
Бивша зграда једне јеврејске банке, данас кафе. Фото Саша Лазаревић.

Пред крај XИX века, долази до издвајања мање групе Ортодоксних Јевреја, који су били много конзервативнији од неолога. Њихов број у Паланци никада није премашио више од педесетак људи, тако да су се увек окупљали у приватној кући. Занимљиво је да је обичај међу малим јеврејским општинама био да доводе људе са изузетном репутацијом. Тако је почетком XX века паланачки ортодоксни рабин био др Бењамин Фишер (1878-1965), који је касније био ортодоксни главни рабин Мађарске где је служио у синагоги Румбах, а потом чак и у Лондону.[10]1913. године, у Стару Паланку долази др Александар Дембиц , први старопаланачки лекар и отац још познатијег Андрије Дембица (1904-1991), који је кришом лечио партизане за време окупације. Вероватно најпознатија бачкопаланачка Јеврејка је Бели Рохел Фрајнд, познатија као Рахела Ферари. По њеном рођењу у Земуну 1911, отац јој је од стране аустријских власти протеран у родну Немачку Паланку, где је она одрасла и завршила основну јеврејску школу. Њој ће, као и др Дембицу, бити посвећени посебни текстови.

Rahela Ferari na poštanskoj markici iz 2007.
Rahela Ferari na poštanskoj markici iz 2007.

Пред Други светски рат, у Бачкој Паланци је живело 229 Јевреја неолога, и још педесетак ортодоксних Јевреја. Неолошки кантор је био Еуген Грос, а ортодоксни Јонас Глаубер[11]. Они су уједно били и последњи кантори Јеврејске заједнице у Бачкој Паланци. 11. априла 1941. године, Мађарска је објавила рат Краљевини Југославији. До 15. априла, мађарска војска је окупирала целу Бачку[12], а 29. јуна су Бачка и Барања званично припојене Краљевини Мађарској под називом „Делвидек“ (Јужна област)[13]. Јевреји су у Мађарској већ били лишени основних грађанских права. Злогласни „Закон о Јеврејима“ се у окупираним територијама спроводи од децембра 1941. године[14]. У Бачкој Паланци је забележено постојање логора у којем је између 1941. и 1944. настрадало „5-50 жртава“[15], тако да су највероватније из њега жртве само слане даље у концентрационе логоре широм Мађарске и Немачке. У Рацији јануара 1942. године у Новом Саду, страдало је двадесет двоје Јевреја са територије Бачке Паланке и бачкопаланачког среза. Један Јеврејин убијен је у Бечеју и један Србин из Деспотова у Локу. У марту 1944, Немачка је окупирала Мађарску и преузела надлежност над Бачком. 5. маја исте године, по наређењу Адолфа Ајхмана, сви преостали паланачки Јевреји су стрпани у возове за Аушвиц[16] Завршетак рата је доживело само 37 од скоро 300 Јевреја у Бачкој Паланци, укључујући и кантора Еугена Гроса.

Први споменик пострадалим Јеврејима, подигнут 1955.
Први споменик пострадалим Јеврејима, подигнут 1955.

Бачкопаланачки Јевреји су, заједно са кантором 1948. одселили у Израел. Остали су само они који су овде живели у мешовитим браковима. Синагога, за коју се каже да је била „импресивна, позната по својим галеријама и ковчегу на два нивоа“[17], порушена је 1956. године. На том месту је 29. априла 2007. године подигнута спомен-плоча[18], на иницијативу Рахел Фриш, ћерке кантора Гроса[19].

Спомен-плоча у Жарка Зрењанина 62. На плочи је написано "Јаков Грос" уместо "Еуген Грос". Фото Саша Лазаревић
Спомен-плоча у Жарка Зрењанина 62. На плочи је написано „Јаков Грос“ уместо „Еуген Грос“. Фото Саша Лазаревић

Једини аутентични материјални доказ о постојању Јевреја је старо Јеврејско гробље поред Гајдобранског пута, са око 500 гробова, које је у задњих годину дана обновљено и сређено. На том гробљу је 20. октобра 1955. постављена прва спомен-плоча пострадалим Јеврејима Бачке Паланке и околине. Последњи Јеврејин-Паланчанин сахрањен на том гробљу, Соломон Кон, умро је 20. априла 1981. године.

[1] Ирена Балат, Дворац у Челареву, Нови Сад, 1989, стр 7.

[2] Павле Шосбергер, Јевреји у Војводини:Кратак преглед историје Војвођанских Јевреја, Нови Сад, 1998.

[3] http://en.wikipedia.org/wiki/History_of_the_Jews_in_Austria#Change_in_the_attitude_towards_the_Jews

[4] Николаус Хепп, 150 Јахре Бачка Паланка. Дие Гесцхицхте дер дреи Сцхwестергемеинден Паланка бис зур Гегенwарт, Нови Врбас, 1930.

[5] Радован Шуњка, Бачка Паланка у пет векова, Бачка Паланка, 2009, стр. 269.

[6] Николаус Хепп, 150 Јахре Бачка Паланка. Дие Гесцхицхте дер дреи Сцхwестергемеинден Паланка бис зур Гегенwарт, Нови Врбас, 1930.

[7] Радован Шуњка, Бачка Паланка у пет векова, Бачка Паланка, 2009, стр. 121

[8] Николаус Хепп, 150 Јахре Бачка Паланка. Дие Гесцхицхте дер дреи Сцхwестергемеинден Паланка бис зур Гегенwарт, Нови Врбас, 1930.

[9] Сава Петрић, Грађа за историју Бачке Паланке, 1976, стр. 7.

[10] http://elmundosefarad.wikidot.com/nikola-racic-rabin-leopold-fiser

[11] Павле Шосбергер, Јевреји у Војводини:Кратак преглед историје Војвођанских Јевреја, Нови Сад, 1998.

[12] Ђорђе Басић, Хроника о ослободилачком рату у Јужној Бачкој, Нови Сад, 1969, стр. 28.

[13] Деннис Ј. Бауер, А Цоллецтион оф Генеалогицал Информатион оф Паланкаер-Америцанс анд Релатед Фамилy Мемберс – 1895 то 2008, Левиттоwн, 2008, стр. 25.

[14] Др Јаша Романо: Јевреји Југославије 1941-1945. Жртве геноцида и учесници Народноослободилачког рата, Београд, 1980, стр. 155.

[15] Јован Мирковић, Жртве Војводине у логорима 1941-1945. према до сада извршеној ревизији пописа 1964. године, 2005, стр. 521.

[16] Деннис Ј. Бауер, А Цоллецтион оф Генеалогицал Информатион оф Паланкаер-Америцанс анд Релатед Фамилy Мемберс – 1895 то 2008, Левиттоwн, 2008, стр. 28.

[18] Радован Шуњка, Бачка Паланка у пет векова, Бачка Паланка, 2009, стр. 122

[19] „Дневник“ од 20. фебруара 2007.

Посебно се захваљујем Чедомиру Миловановићу из Зрењанина на помоћи око превода немачких извора.

Додаци

Списак идентификованих Јевреја и Срба – жртава Новосадске рације из Паланке и околине, са редним бројем под којим се воде[1]:

30. Алмослино Жени (62), рођена у Бачкој Паланци (од оца Филипа), сестра стаклара Емила Алмослина, куварица
132. Биро Јосиф-Режо (36), рођен у Бачкој Паланци (од оца Јосифа и мајке Ризе рођене Бергер), супруг Хелене-Јелене рођене Немеш, кројач
165. Босковиц Лили (23), рођена у Бачкој Паланци
234. Вајнбергер Алфред (44), рођен у Обровцу, општина Бачка Паланка (од оца Рудолфа), чиновник
274. Вајс Ирена (13), рођена у Бачкој Паланци (отац Бела), ученица
276. Вајс Јосиф (65), рођен у Бачкој Паланци, тапацирер
283. Вајс Розалија-Ружа (62) рођена Хофман (у Бачкој Паланци од оца Хермана), Јосифова удовица, домаћица
379. Гајдобрански Војин (18), рођен у Бачкој Паланци (од оца Николе)
380. Гајдобрански Јован (19), рођен у Бачкој Паланци (од оца Гојка)
426. Голдштајн Александар (32), рођен у Бачкој Паланци од оца Леополда-Липота и мајке Регине, трговац памуком (становали у Гробљанској (данас Новосадског сајма) улици)
878. Колб Залман-Жигмунд (22), рођен у Бачкој Паланци (од оца Исраела и мајке Хане), штављач коже
885. Колб Сигмунд (22), рођен у Бачкој Паланци (од оца Исидора и мајке Малвине), монтер
886. Колб Херман (21), рођен у Бачкој Паланци, Сигмундов брат
975. Лајнер Игнац (69), рођен у Бачкој Паланци (од оца Емануила и мајке Руже рођена Шпицер), Јоланин супруг, трговац
985. Ласкафелд (Ласкофелд) Антонија (78) рођена Лајтнер-Литнер (у Бачкој Паланци од оца Гершона и мајке Лени рођене Силбер), Хенрикова супруга, домаћица
1014. Левингер Естера (74), рођена у Бачкој Паланци (од мајке Јелке), удовица, домаћица
1180. Мојзес Герзон-Геза (54), рођен у Бачкој Паланци (од оца Игњата и мајке Розалије-Розе рођене Лајтнер), супруг Јулијане рођене Шкуч, трговац, убијен 22. јануара
1183. Мојзес Леополд-Лео (51), рођен у Бачкој Паланци, Герзонов брат, трговац
1188. Мојзес Паулина-Паула (66) рођена Цилцер (у Обровцу, општина Бачка Паланка од оца Вилхелма и мајке Нети), домаћица
1316. Пискер Геза (71), рођен у Бачкој Паланци од оца Гавре, трговац
1319. Пискер Марко (34), рођен у Новом Саду (живео у Бачкој Паланци)
1320. Пискер Шандор (9), рођен у Бачкој Паланци
1447. Рутка Антун (26), рођен у Бачкој Паланци
1603. Тратнер Андрија (29), рођен у Бачкој Паланци од оца Коломана и мајке Еле, чиновник
1607. Требић Карло (36), рођен у Бачкој Паланци од оца Карла и мајке Хане рођене Брајнер (Требићи су пребегли из Загреба)
1608. Требић Амалиа (33), Карлова сестра (рођена у Бачкој Паланци), куварица
1748. Хаузер Јене (39), рођен у Бачкој Паланци од оца Адолфа и мајке Јозефине рођене Шлезингер, службеник (породица Хаузер је доведена, или се затекла у Новом Саду)
1749. Хаузер Адолф (53), рођен у Бачкој Паланци од оца Изидора, фармер
1750. Хаузер Јозефина (56) рођена Шлезингер (у Бачкој Паланци од оца Вилхелма и мајке Иде), фармерка
1776. Хефтер Мавро (Мартин-Мартон-Мориц-Мор-Марко) (41), рођен у Бачкој Паланци, Јакобов брат, власник фабрике четки
1945. Шосбергер Бјанка (23), рођена у Бачкој Паланци
1959. Шосбергер Марија (39), рођена у Бачкој Паланци, Дезидерова супруга

У књизи др Јаше Романа о југословенским Јеврејима у Народноослободилачком рату спомињу се следећи паланачки Јевреји који су били активни учесници покрета отпора:

Абелсберг Ш. др Павле, лекар из Суботице. Рођен 1893. у Бачкој Паланци. Медицински факултет завршио 1919. у Будимпешти, а затим специјализирао оториноларингологију. Априла 1944. интерниран од мађарских фашиста у логор у Бачкој Тополи, где је водио логорску амбуланту, а затим је одведен у логор у Немачку, одакле се вратио марта 1945. и ступио у НОВ. Био је лекар Болничког центра И и ИИ армије.
Дембиц А. др Андрија, лекар из Бачке Паланке, рођен 1904. Медицински факултет завршио 1928. у Бечу. У НОВ је ступио новембра 1944. Лекар болнице Војног подручја Бачке Паланке, а затим заменик шефа епидемиолошког одељења болнице Војне области за Војводину.
Епштајн Шимон – Сима, крзнарски помоћник из Бачке Паланке, рођен 1925. Члан СКОЈ-а. У НОП од 1941. у саставу ударне групе. Ухапшен од мађарских фашиста и осуђен на 2 године и 6 месеци робије. Маја 1943. доведен из будимпештанског затвора у сегедински затвор – одељење за малолетнике, а јуна 1944. одведен у затвор у Асаду. Ноћу 28/29. новембра 1944. побегао из затвора, вратио се у Југославију и ступио у НОВ.
Јафа Бењамин, старетинар из Бачке Паланке. Рођен 1891. Сарадник НОП од почетка устанка. Ухапшен од мађарских фашиста и осуђен на 1 годину и 6 месеци робије. Фебруара 1942. доведен у сегедински затвор, а фебруара 1943. пуштен условно на слободу. Маја 1944. одведен од Немаца у логор у Аушвицу, где је страдао.
Орова Арнолд, трговац из Бачке Паланке, рођен 1877. Сарадник НОП од почетка устанк а. Ухапшен од мађарских фашиста и у истражном затвору „Армија“ (Нови Сад) зверски изубијан, тако да је по довођењу у сегедински затвор 19. фебруара 1942. умро од последица повреда већ наредног дана.
Шенк Мавре Иван – Мишо, ученик из Новог Сада, рођен 1924. Члан СКОЈ -а од 1939. На почетку устанка укључио се у састав ударне групе и учествовао у вршењу саботажа и диверзија. Септембра 1941. ухапшен од мађарских фашиста и осуђен на 3 године робије. Одведен у затвор у Будимпешти, а октобра 1942. пребачен у сегедински затвор. Новембра 1943. пуштен из затвора условно, па се пребацио у Југославију, где је ступио у НОВ. Изабран за члана МК КПЈ Бачка Паланка, а од марта 1944. био је политички руководилац у Бачко-паланачком одреду. Носилац Партизанске споменице 1941.
Штајн инг. Тибор, из Бачке Паланке. У НОП од 1941. Приликом провале у Покрету ухапшен од мађарских фашиста и осуђен на робију. Одведен на присилан рад у Украјину, где је страдао 1943.
Штерн Вилима Ивица, ученик из Осијека. Рођен 1927. у Бачкој Паланци. По капитулацији Југославије пребегао у Далмацију, одакле је интерниран од Италијана почетком јуна 1943. у логор на Рабу. По ослобођењу из логора ступио септембра 1943. у НОВ. Борац у Даљском партизанском одреду. Погинуо крајем 1943. приликом напада одреда на оклопни непријатељски воз. Сахрањен у Подгорју (Славонија).
Штерн Вилима Звонко, ученик из Осијека. Рођен 1928. у Бачкој Паланци. По доласку усташа на власт пребегао у Далмацију, одакле је интерниран почетком
јуна 1943. у логор на Рабу. По ослобођењу из логора ступио септембра 1943. у НОВ. Борац у Осјечкој бригади, а затим војни руководилац.

Попис преживелих Јевреја у Југославији пописаних до јуна 1945, према сајту Ел Мундо Сафард. Пописивани су по местима у којима су се затекли у тренутку прављења списка.

Бачка Паланка – преживели

Бергер Марко, 1923, радник, сада у Армији
Епштајн Елвира, 1928, Бачка Паланка, домаћица
Епштајн Симон И, 1925, Бачка Паланка, крзнар
Епштајн Симон ИИ, Бачка Паланка, 1925, механичар
Голдштајн Ела, 1923, Бачка Паланка, домаћица
Грос Александар, 1929, Бачка Паланка, студент
Грос Едитта, 1936, Бачка Паланка, студент
Грос Ерне, 1925, радник, сада у Армији
Грос Еуген, 1899, рабин
Грос Лили, 1930, Бачка Паланка, студент
Хаузер Франциска, 1916, службеник
Хаузер Марија, 1910, домаћица
Хершковић Јаша, свештено лице
Хершковић Јолан, 1896, домаћица
Хершковић Ладислав, 1927, Бачка Паланка, шегрт
Хофман Херман, 1927, Бачка Паланка, бравар
Хофман Леополд, 1884, Бачка Паланка, обућар
Хофман Марија, 1891, Пивнице, домаћица
Хофман Пепи, 1914, Бачка Паланка, домаћица
Јафа Цили, 1904, трговац
Јафе Арон, 1925, Бачка Паланка
Кирц Златица, 1882, домаћица
Колб Терез, 1925, Бачка Паланка, домаћица
Кон Ирен, 1914, Бачка Паланка, домаћица
Кон Јакоб, Бачка Паланка, 1875/1881. обућар
Кон Роза, 1882/1886, Бачка Паланка, домаћица
Нидерлендер Нина, 1924, Бачка Паланка, домаћица
Рајтер Ерна, 1922, Бачка Паланка, службеник
Рајтер Ервин, 1927, Бачка Паланка, бравар, сада у Армији
Рајтер Јолан, 1897, Товарисево, домаћица
Рајтер Јосип, 1895, Бачка Паланка, бравар
Секељ Флора, 1881, Букин, домаћица
Штрасбергер Марта, кројачица
Урман Манци, 1918, радник

(Стефан Гужвица)

Прочитајте и ово

Књига утисака Ергеле Карађорђево сведочи о историји ергеле

Књига утисака Ергеле Карађорђево отворена је 1. јуна далеке 1924. године и једна је од …

One comment

  1. Hvala vam za ovaj predivan clanak.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *