среда, 3 јуна, 2020
Насловна / Вести / Како превазићи најтеже тренутке током радног дана

Како превазићи најтеже тренутке током радног дана

Приметили сте да лакше решавамо туђе проблеме него своје? Када је у питању наш проблем, преплављују нас разне емоције – туга, бес, љутња или нешто сасвим четврто, и прилично смо збуњени.

Али када треба неког да посаветујемо, онда посматрамо ситуацију са дистанце, хладне главе можемо да дамо суд.

Аутори сајта „Бусинесс Инсидер“ консултовали су Сузан Дејвид, психолошкиња Харвардске медицинске школе и ауторке књиге „Емотионал Агилитy“. Она објашњава да нам је тешко да се дистанцирамо од својих мисли и емоција, па је резултат тај да се уплићемо у мрежу стреса из које као да нема излаза.

Али Сузан, која се консултује са организацијама, као што су, између осталих и, Уједињене нације, има „елегантно“ решење како да се дистанцирамо од својих мисли и осећања.

Корак 1

Мислите на неког кога заиста поштујете. Можда је то ваш омиљени бизнис лидер, колега, неко на кога се угледате.

Корак 2

Да та особа пролази кроз исту ситуацију, шта бисте му саветовали?

Ево шта каже Сузан Дејвид:

„Звучи упрошћено, али је невероватно како, када се ради о мени и питате ме шта би требало да радим, укопам се и понављам да немам идеју… Али када је реч о неком другом, пуна сам идеја и решења. Дакле, ослобађамо се и долазимо до невероватних решења из сасвим друге перспективе.“

Друга слична „вежба“ коју Сузан користи када ради са клијентима јесте да се себи обраћате у трећем лицу. Идеја је иста, требало би да направите дистанцу између себе и својих мисли, и да препознате да ваша осећања нису нужно и реалност.

„Када кажете – ја сам под стресом, ви и ваша осећања постајете једно, ту постоји знак изједначавања. Али када кажете – шта би требало Сузан (односно овде стоји ваше име) да уради у овој ситуацији која је сувише стресна за њу? На пример, да држи говор пред публиком. Онда вам већ падају нека решења на памет – можда би требало да вежбате више, или да се спријатељите са неким из публике са ким бисте могли касније да се повежете.“

Идеје ове психолошкиње заснивају се на теорији „присутности у тренутку“ (миндфулнесс), односно усредсређености на мисли, осећања и телесне сензације, а без процењивања оваквих осећаја. Она даље објашњава да је поента и у томе да видимо свет кроз више перспектива.

На крају крајева, оваква теорија помаже нам да схватимо да скоро увек постоји решење проблема са којим се суочавамо – питање је само да ли ћемо се изместити са свог становишта тако да можемо и да видимо то решење.

Прочитајте и ово

Četiri penala, tri gola u Palanci, dva sa bele tačke, Bačka pobedila Spartak

Vojvođanski derbi pripao domaćinima pred 2.000 svedoka sudija Simović u centru pažnje OFK Bačka – …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.