Насловна / Вести / Како пропадају већ осиромашене војвођанске оранице

Како пропадају већ осиромашене војвођанске оранице

Иако се још увек црне, војвођанске оранице се константно испошћују.
Као што је Јозеф Киш још пре 230 година почео копање система Великог бачког канала и тако створио услове да широм Војводине на површину „исплива“ најквалитетнија земља у Европи, за можда и много мање од 230 година наша црница би могла бити једнако неупотребљива као и док је била сакривена под мочваром, само што јој претња није вода већ опадање садржаја органске материје (хумуса) у земљишту.
На овај проблем стручњаци дуго упозоравају, као што је и опадање органске материје у земљишту један дуготрајан процес који се можда не примећује из године у годину, али на „дуге стазе“ можда је једно од већих искушења са којим ће се суочити наша пољопривреда.

– Србији, а посебно Војводини, прети велика опасност од трајног осиромашења земљишта, што би имало несагледиве последице – каже др Јовица Васин, руководилац Лабораторије за земљиште и агроекологију  Института за ратарство и повртарство. – Крајњи је моменат да, пре свега, држава схвати размере овог проблема и реагује брзо и адекватно. У супротном, Војводину нећемо моћи да зовемо ни житницом Србије, а камоли Европе, упозорава Васин.

Опадање садржаја органске материје (хумуса) у земљишту није тако нагла појава, која у кратком временском року оставља јасно видљиве последице (као нпр. поплаве и ерозије),  објашњава Васин, него траје дуго: –  Због тога, као и због његовог негативног утицаја на плодност земљишта, овај процес можемо назвати “тихим убицом’” наших земљишта. Око 75 % површине Војводине је покривено са два типа земљишта, черноземом и ритском црницом, који су пре почетка интензивне пољопривреде имали садржај органске материје преко 5 %. Данас у Војводини земљишта са овим садржајем органске материје има  свега на 1%  површина


У просеку, садржај хумуса је сада на око три процента, што је, како наводи, на граници оптималног садржаја и значи да нам је плодност земљишта на већини парцела лошија и да се већ сада могу видети проблеми због опадања приноса.
– Узроци овакве деградације земљишта су првенствено у томе што се на великој већини наших њива већ деценијама не користи стајњак као органско ђубриво (употреба минералног ђубрива је доминантна), жетвени остатаци се масовно пале или нерационално користе за производњу енергије, тј. односе са парцела. Као последицу тога имамо да из земљишта приносима биљака више износимо органске материје, него што уносимо ђубрењем – каже др Јовица Васин.

Према његовим речима, правило добре пољопривредне праксе каже да сваке четврте године треба применити око 40 тона стајског ђубрива по једном хектару, а ми те количине немамо.
– Сведоци смо да од 90-их година рапидно опада наш сточни фонд, а самим тим и количина стајњака. Да бисмо могли да имамо правилно ђубрење сваке четврте године, потребно је два условна грла стоке по хектару (условно грло је збирно 500 кг стоке), а ми их имамо 0,3. Дакле, чињеница је да ни у дужем наредном периоду  нећемо имати довољне количине стајњака – објашњава Васин.

Савет ратарима био би, како каже, да никако не пале жетвене остатке, већ да их обавезно заоравају,  јер то је најједноставнији начин да се садржај органске материје у земљишту барем приближно одржава на постојећем нивоу.
Васин упозорава да су процеси обнављања и обогаћивања земљишта органском материјом веома спори и захетвају дуг период, те да је последњи тренутак да се преузме свеобухватна акција на државном нивоу. Оваква акција подразумева повећавање сточног фонда, субвенционисање произвођача који на правилан начин негују стајњак пре његове примене на парцели, субвенционисање зеленишног ђубрења (гајење и заоравање  легумнизнох биљака ради  повећаја  садржаја органске материје) и сл..

Како би се спречио даљи губитак органске материје, морају се предузимати одређене мере. Међутим како имамо  очигледан недостатак грла у сточном фонду, поред стајњака, требали би се окренути и алтернативама  као што су коришћење споредних производа из прехрамбене индустрије, тј коришћење компостираног органског отпада.

Све информације о Бачкој Паланци и околним местима можете пратити и на нашој Фејсбук страници!

Такође нас можете пратити и на нашем Твитер налогу @BackaPalanka021

(BackaPalankaInfo.com/Dnevnik)

Прочитајте и ово

ОБАВЕШТЕЊЕ О СПРОВОЂЕЊУ КАМПАЊЕ „ЗАШТИТИМО СЕ ОД ГРИПА“ ОД 16. ДО 20. ОКТОБРА 2017. ГОДИНЕ

У сарадњи са Светском здравственом организацијом (СЗО) и под покровитељством Министарства здравља, Србија учествује у …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *