Насловна / Мој Град / Istorija / Како се у Бачкој Паланци трговало, богатило и – пропадало
Фото: Никола Шеган

Како се у Бачкој Паланци трговало, богатило и – пропадало

Бачкопаланачка варош данас има десетак банака, неколико мењачница, али још увек и понеки дилер уз пијацу шапатом вам „сугерише“ девизе.

Нуде се еври, долари, швајцарски франци, али и хрватске куне, јер је суседна држава, ЕУ у комшилуку, с оне стране Дунава.

Овде, кажу хорничари, у приобаљу, увек се трговало, а Дунав је био и остао вековна граница. До 17. века трампа је била основни облик трговине, а робно-новчани токови датирају од друге половине овог века. Економски уџбеници казују да је новац најквалитетнија роба од како га је људска цивилизација почела да користи у трговини, али, економиста ће вам, такође, рећи да је злато најсигурније, па је од трампе до банке жути метал био економска мера.

– Турска власт и Турци тада одлазе, долази Аустро-угарска власт, а са њом у ове крајеве колонизују се Немци, Мађари, Словаци, Јевреји… – прича Радован Шуњка, економиста, хроничар и аутор  писанија „Бачка Паланка у пет векова“. – Са собом доносе своје обичаје, умешност у разним занатима, а нарочито у трговини. У то време престало је војевање, смањена су издвајања за војску, паори су постајали све вреднији, па се појавио вишак производа. На овој, бачкој страни Дунава, све је већи вишак пољопривредних производа и разне занатске робе, а са оне, сремске стране, вишак вина, ракије, воћа, грожђа, планинске стоке… „Раци“ (Срби), „Швабе“ (Немци) и „Чивути“ (Јевреји) почеше да се друже и испомажу. И у то време било је хиперпродукције, инфлације, препродаваца, било је и намештања вештачког вишка и мањка робе и новца. Зато је злато било највредније.

Касније почеше да се стварају новчани заводи, кредитна удружења, „шпаркасе“, банке, препродавци новца, појављује се и фалсификован новац, златне афере… „Паланачка шпаркаса“ основана је 1864. године, а пред Први светски рат узела је велике ратне зајмове, ушла у Филијалу банке „Војводина“ и заједно са њом пала под стечај и ликвидирана је после рата. „Прво кредитно удружење“ основано је 1869. године и добро је радило 50 година, а онда уместо прославе јубилеја оснивачи се посвађаше и те 1919. године угасише прво паланачко новчано удружење. У току тог рата ликвидирана је и „Паланачка среска шпаркаса“ која је солидно пословала од 1873. године.

– Нагли развој привреде тражио је све већа новчана средства што доводи до низа нових новчаних завода – истиче Шуњка. – Клијентела се све више дели по националној основи. – Варош се тада делила на Немачку Паланку, (Нова Паланка), Бачку Паланку и Стару Паланку. „Новопаланачко кредитно удружење“ основали су Немци из Нове Паланке 1882. године. Удружење, што је интересантно, у своје редове није примало ни „Швабе“ из Старе Паланке (као да се нису баш „мирисали“ Немци и „Швабе“). „Бачкопаланачко пољопривредно кредитно удружење“ основано је 1884. године и имало занатску и трговачку клијентелу, а ликвидирано је 1908. године. „Прво паланачко пољопривредно удружење“ основано је 1885. године и трудило се да привуче паоре кредитирањем и откупом кредитираних производа, а нигде нисам нашао када је угашено – каже Шуњка. „Прво старопаланачко потпорно удружење“ основали су Старопаланчани 1886. године, а кредити су били намењени форсирању сточарства.

После Првог светског рата, односно уласка Војводине са Бачком Паланком у Краљевину Србију „сиви новчани путеви“ из Аустро-угарског времена се прекидају. Констатовали су хроничари да удружења малих људи нису више могла успешно вршити своју мисију, а отворен је нови финансијски канал са центром у Загребу.

– „Прва хрватска штедионица“ основала је филијалу у обједињеним насељима три Паланке 1925. године – казује Шуњка. – „Српска банка“ видевши да је Бачка Паланка интересантно тржиште отвара своју филијалу 1928. године и тиме се упустила у конкуренцију са добро познатим загребачким банкама и штедионицама. Паланчани су у то време свој новчани капитал преносили у загребачке банке које су одобравале веће камате и повољније кредите. Домаћини су кријући од комшија вадили муком стечени капитал и кришом га улагали на штедњу. Како то обично бива, велика криза 1929. године однела је скоро све, а многи добро стојећи Бачвани постадоше сиромаси.

У овом пограничном појасу поред Дунава трговало се свим и свачим, а доласком Немаца, посебно Јевреја, трговина златом постала је најуноснија. Имућнији трговци имали су своје људе који су у потаји трговали златом и страном валутом. Кујунџије и златари, па и часовничари, представљали су не само продавце већ и мераче-контролоре. Крајем 19. и почетком 20. века привредне кризе и ратови унели су страх у имућне паоре, занатлије и трговце. Аустријски дукати са ликом „цара Фрање“ и „царице Терезије“ били су валута са којом се могло путовати по целом свету. Историчари и етнолози пишу да су у то време паланачке девојке у свом младалачком зениту при свечаностима око врата носиле „ниску дуката“. Девојке из имућнијих кућа ушивале су дукате на горњи део своје ношње. Богатији путници носили су кесу са новцем, али и ушивене дукате у своме оделу. Хајдуци, сецикесе и друмски разбојници, а у овом крају било их је доста уз границу и велику реку, увек су у својим акцијама имали циљ да отму дукате и накит од злата.

Ником не веруј када је валута у питању!
– После криза и ратова новац је био безвредан – констатује Шуњка. – Појава лажног новца представљала је унусан посао трговцима новца. Фалсификат је било тешко даказати чак и лупом, а људи су куповали лажну валуту мислећи да је права. Нису је радо носили у „шпаркасе“ јер нису имали поверења, па су сламарица и неко тајно место у кући били сигурнији. Када би се накупило „довољно“ новца тражена је најбоља банка за штедњу, али сазнање да је већина новца лажна изазивала је породичне трагедије. У Паланаци је кроз историју таквих појава било много, па се и данас то препричава: „Знаш његов деда, вредан, богат, а пропао 1929. или 1993. у прошлом веку“. И данас има доста Паланчана који више верују у златно него у папирнати новац, јер ако су их преци нечему научили онда је то да никоме не верују када је валута у питању, јер једна грешка води у сиромаштво, а понекада и на пајанту.

Све информације о Бачкој Паланци и околним местима можете пратити и на нашој Фејсбук страници!

Такође нас можете пратити и на нашем Твитер налогу @BackaPalanka021

(BackaPalankaInfo.com/Dnevnik)

Прочитајте и ово

Књига утисака Ергеле Карађорђево сведочи о историји ергеле

Књига утисака Ергеле Карађорђево отворена је 1. јуна далеке 1924. године и једна је од …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *