petak, januar 19, 2018
Naslovna / Vesti / Leglo zaraze: Opasni otpad bacaju gde stignu

Leglo zaraze: Opasni otpad bacaju gde stignu

U Srbiji je od 5.000 tona medicinskog i veterinarskog otpada koji je prošle godine registrovan, samo polovina prerađena ili uništena, a ostatak je odložen na nepropisan način.

– Ne postoji registar ustanova koje naprave medicinski i veterinarski otpad i to bi trebalo da se to što pre uradi – rekao je izvršni direktor kompanije „Remondis Medison“ Bojan Sudarev na skupu o zaštiti životne sredine u Skupštini Srbije.

On je na sednici Odbora za zaštitu životne sredine o problemima u upravljanju opasnim otpadom istakao da „neke državne medicinske ustanove tretiraju otpad, neke to čine delimično, a pojedine ga prerađuju za novac“.

– Zdravstvene ustanove koje prerađuju tuđi otpad za novac naplaćuju to dvostruko, i od Fonda za zaštitu životne sredine i države. Pojedini zdravstveni centri koji prerađuju otpad rade to ispod standarda, a nije retko da se u njima tretira i veterinarski otpad – rekao je Sudarev, čija se kompanija bavi preradom medicinskog i veterinarskog otpada.

Predsednik Izvršnog odbora Pokreta zelenih „Breza“ Aleksandar Antonijević naglasio je da se u Srbiji dnevno stvara 500 tona otpada animalnog porekla, a godišnje 180.000 tona, od čega jer 60 tona od zaraženih životnja.

– Dobar deo životinjskog otpada se ne odlaže čak ni po domaćim standardima – da se zakopa metar dubine i dezinfikuje ili spali, već se jednostavno baca po deponijama i brdima. Po standardima Evropske unije otpad životinjskog porekla se spaljuje u spalionicama na 1.200 do 1.600 stepeni. Novac koji je bio namenjen da se izgradi spalionica u Kragujevcu preusmeren je za izgradnju puta Batočina-Kragujevac – rekao je Antonijević.

On je dodao da spalionica košta milion evra, ali da se uloženi novac vrati za šest do deset godina. – Za kilogram spaljenog otpada životinjskog porekla država daje subveciju od deset dinara, a i klanice koje stvaraju takav otpad plaćaju uništavanje, tako da postrojenje za spaljivanje ne samo da rešava problem otpada, nego stvara profit jer može da preradi 500 kilograma na sat – dodao je Antonijević.

Generalni sekretar Udruženja industrije otpada „Hrabri čistač“ Sandra Kamberović predložila je da se u 2017. godini planira budžet „Zelenog fonda“ od 50 miliona evra, od čega bi se 70 odsto iskoristilo za rešavanje „istorijskog zagađenja i sanaciju deponija“.

– Sanacija istorijskog zagađenja je obaveza Srbije i ne može da se finansirati iz donacije. Pitamo državu kada se može očekivati konačna lista zagađenih lokacija. Procenjuje se da postoji 350 zagađenih lokacija gde je potrebna dekontaminacija zemljišta – rekla je Kamberović.

(BackaPalankaInfo.com/Beta)

Pročitajte i ovo

BIOSKOP: 19. 20. i 21. januara francuska komedija „I to je život“

U Gradskom bioskopu 19. 20. i 21. januara od 20:00 časova palanačka filmska publika imaće …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *