Насловна / Вести / Легло заразе: Опасни отпад бацају где стигну

Легло заразе: Опасни отпад бацају где стигну

У Србији је од 5.000 тона медицинског и ветеринарског отпада који је прошле године регистрован, само половина прерађена или уништена, а остатак је одложен на непрописан начин.

– Не постоји регистар установа које направе медицински и ветеринарски отпад и то би требало да се то што пре уради – рекао је извршни директор компаније „Ремондис Медисон“ Бојан Сударев на скупу о заштити животне средине у Скупштини Србије.

Он је на седници Одбора за заштиту животне средине о проблемима у управљању опасним отпадом истакао да „неке државне медицинске установе третирају отпад, неке то чине делимично, а поједине га прерађују за новац“.

– Здравствене установе које прерађују туђи отпад за новац наплаћују то двоструко, и од Фонда за заштиту животне средине и државе. Поједини здравствени центри који прерађују отпад раде то испод стандарда, а није ретко да се у њима третира и ветеринарски отпад – рекао је Сударев, чија се компанија бави прерадом медицинског и ветеринарског отпада.

Председник Извршног одбора Покрета зелених „Бреза“ Александар Антонијевић нагласио је да се у Србији дневно ствара 500 тона отпада анималног порекла, а годишње 180.000 тона, од чега јер 60 тона од заражених животња.

– Добар део животињског отпада се не одлаже чак ни по домаћим стандардима – да се закопа метар дубине и дезинфикује или спали, већ се једноставно баца по депонијама и брдима. По стандардима Европске уније отпад животињског порекла се спаљује у спалионицама на 1.200 до 1.600 степени. Новац који је био намењен да се изгради спалионица у Крагујевцу преусмерен је за изградњу пута Баточина-Крагујевац – рекао је Антонијевић.

Он је додао да спалионица кошта милион евра, али да се уложени новац врати за шест до десет година. – За килограм спаљеног отпада животињског порекла држава даје субвецију од десет динара, а и кланице које стварају такав отпад плаћају уништавање, тако да постројење за спаљивање не само да решава проблем отпада, него ствара профит јер може да преради 500 килограма на сат – додао је Антонијевић.

Генерални секретар Удружења индустрије отпада „Храбри чистач“ Сандра Камберовић предложила је да се у 2017. години планира буџет „Зеленог фонда“ од 50 милиона евра, од чега би се 70 одсто искористило за решавање „историјског загађења и санацију депонија“.

– Санација историјског загађења је обавеза Србије и не може да се финансирати из донације. Питамо државу када се може очекивати коначна листа загађених локација. Процењује се да постоји 350 загађених локација где је потребна деконтаминација земљишта – рекла је Камберовић.

(BackaPalankaInfo.com/Beta)

Прочитајте и ово

Затвара се најстарија месара у Бачкој Паланци

БАЧКА ПАЛАНКА: Месну индустрију АД „Бачка“, која послује у систему „Универекспорта“, у Бачкој Паланци држе …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *