субота, 15 августа, 2020
Насловна / Вести / На паланачкој Равени у Багремари било света и из околних села

На паланачкој Равени у Багремари било света и из околних села

БАЧКА ПАЛАНКА: Почетком фебруара, прве недеље другог месеца у години, а по традицији дугој скоро шест деценија, у Полојској шуми, негде на пола пута од Бачке Паланке до Челарева, одржава се Фестивал кобасица, кулена и сланине – ове године окупило се преко 2.000 људи – а Паланчани скраћено ту фешту холестерола, просто, називају Кобасицијада.

На Сретење Господње, ономаде, 15. фебруара у „Багремари“, шуми која почиње одмах на ивици вароши, па се шири према Обровцу, по девети пут одржана је Ревена, обележен Дан државности Србије. Иако су претходни дан киша и снег натопили земљу, било је мало блата, али то није сметало да се окупи преко 1.500 људи.

Вртели су се на ражњевима јањци и прасићи, а главна атракција био је во од 500 килограма на ражњу. Сатима га је вртио Мишо Смиљанић – Бубрег из Младенова који каже да је у животу испекао преко стотину волова и да је после тог броја престао да их броји.

Већина присутних, а чак је и организатор рекао да овде нема никаквог такмичења већ да је циљ да се људи друже, дошло је у шуму да се виде они који се познају, а током године нису се сусрели, да се приупитају за здравље, фамилију, да запевају уз чашицу… Чуле су се у „Багремари“ и гајде и тамбуре, певала је и позната овдашња изворна крајишка певачка група „Балкана“ коју деценијама успешно води Дане Кљајић.

На Ревену су дошли и људи из околних села, понели столове, поставили као за најсвечанији ручак, нудили ракије од грожђа, шљива, кајсија, крушака, дуња… Хвалили се медаљама са многобројних смотри алкохола, а посебно се нудило вино које је, на пример, по речима Бориса Ерцега из Обровца, претходни дан, на светог Труфуна у Нештину освојило сребрну медаљу. На истој смотри алкохола, али у конкуренцији ракија, сребрну медаљу у Нештину освојио је Александар Богуновић из Паланке.

Донео човек награђену крушковачу у једној литри, па се изненадио што се после петнаестак минута могло видети дно.

Ђуро Драгић из Бачке Паланке, а превалио је 65 година живота, прича како је у досадашњем животу испекао толико јањаца на ражњу да се ни броја незна. Вели, сада га деца уче како се пече јање. Хоће млади да су паметнији од очева, а то не може. Признаје да се јагње на ражњу у природи мора вртети барем сат дуже него у печењари (уместо три, четири сата). Јер, зимско доба је, хладовина, треба више времена, али зато треба заштити ватру, укопати ложиште, спремити добра дрва, квасити печеницу, пазити…

Цео радни век сам одрадио у некадашњем овдашњем „Грађевинару“, радио сам и у „покојној“ Керамици, па сам правио Шидел димњаке првенствено за централна грејања у кућама и стамбеним вишеспратницама, додаје Ђуро.

Како каже, у та времена било је мирније, живело се лепше, некако лакше, а тек тада се пекло, мезило…

Сећам се да се тада, када се нађемо у некој од овдашњих кафана, на пример, у старом „Металцу“, после друге-треће ракије, пива или вина заорила песма. Сада чујем да се после пар пића обавезно потуку. Ушла нека нервоза међу људе, као да не знају да причају једни с другима. Било је све боље, барем за мене, односно другачије када је била Југославија, закључује Ђуро.

Зоран Хајрић, Сремац из Шида, који је овде давно „ударио кочиће“, односно засновао породицу, у Бачкој Паланци је познат као велики љубитељ хране. Давно је покренуо и данас је организатор Шкембићијаде која се одржава сваке године на Дан општине, односно Дан ослобођења у Другом светском рату, 20. октобра. Каже да су шкембићи кувани у котлићу или оранији бећарска храна.

Има доста оних који то не воле, али има пуно и оних који их обожавају, па се знало на овој манфестацији скупити и преко 3.000 људи из целе Србије, али и из Хрватске, Словеније, БИХ, односно Републике Српске. Хајрић је побеђивао и на Кобасицијади и то пар пута у конкуренцији најбољих кобасица, али и кулена, мада кажу да прави и добру сланину.

Док се прасе врти на ражњу Зоран у стегу стиснуо шунку и мачетом танко сецка и нуди гостима који су пришли столу које је поставило његово друштво.

Биће мало чудно, али ја поред свих тона хране коју сам у животу спремао, данас, на Сретење, први пут печем прасе на ражњу, признаје наш саговорник и додаје да је сигуран да ће бити поједено.

Овде кажу да ни једна манифестација која се током године у Бачкој Паланци и њеној околини организује нема комерцијални карактер. Сврха је дружење, људикање, виђење…Тако је и са Златним котлићем Дунава, манифестације која је скоро једну деценију била заборављена, а прошлог лета, обновљена на обали Дунава код познате Чарде „Флорида“. Кувало је рибљу чорбу и парпикаш 40 екипа и то искључиво из ове општине. Јован Зарупски, председник Савета градске Месне заједнице „Стари град“, а он је покренуо још неке манифестације, каже да се више не сме десити да се дружења уз котлић у коме плива риба икада више прекине.

Констатује да је Бачка Паланка, уз Апатин и још пар места на узводном току Дунава, управо и позната по чорби и паприкашу, односно да је овај део Бачке постојбина ових специјалитета.

Прочитајте и ово

Бачка Паланка: Инвестицијама до смањења губитака на водоводној мрежи

БАЧКА ПАЛАНКА: Јавно комунално предузеће „Комуналпројект“ брине о водоснабдевању преко 55.000 становника општине Бачка Паланка, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.