Насловна / Мој Град / Istorija / Настанак насеља Бачка Паланка

Настанак насеља Бачка Паланка

Ако бисмо се вратили у далеку прошлост, чак и у 11. век, Бачка Паланка има своје корене. Насеља нису постојала у облику каквом сада препознајемо, већ је то био низ мањих насеља која нису била дугог века због ратова, поплава и честих сеоба.

resized_image2_ff3e1ea46cb9e87834481d95bf107abc

Први писани трагови везују се за 1308. годину и за територију између садашњег Младенова и Бачке Паланке. Наиме, на том локалитету се налазило насеље под именом Feldwar ( на мађарском “ земљишно утврђење „ , које се помиње све до 1522. ) . Друго насеље се бележи источно од првог под именом Kereztwur ( или Крстур, које се помиње у периоду 1314-1520. године ), а на простору између данашњих насеља Гајдобра и Бачка Паланка, спомиње се 1327. године насеље Kereky ( или Керекић, у изворима га налазимо до 1512. године ). Уз обалу Дунава, насупрот Илоку 1486. године помиње се oppidum (варошица)Pesth (1486. – 1689.).

Све у свему, на територији данашње Бачке Паланке у историјским изворима се могу пронаћи имена следећих насеља: Тамана, Сулаковац, Чеб, Висинда, Прсково, Букин, Керестур, Илова, Чардаклија, Стублина и др.

Иако причамо о насељима, такве насеобине уопште не личе на слику насеља какву данас можемо себи да дочарамо. То су биле скупине земуница, полуземуница или ниских стамбених објеката. Данас та насеља више не постоје, али својим називом појединих делова атара указују да је српски живаљ овде био насељен: Атови, Бичанске слатине, Гаја мандра, Голубињак, Саловац, Суљковача, Урошка бара, Црквена пустара, Чебска шума, Турски шанац, Турски брег, Теркина итд.

Насељавање Срба у на просторе данашње Војводине углавном се везује за турско надирање ка Централној Европи и формирање неке врсте  „живог бедема“, насељавањем балканског хришћанског становништва на тлу Уграске наспрам Османске империје. Доказ да су и поменута ранија средњовековна насеља на тлу наше општине имала словенски карактер јесу понајпре њихова имена, као и мађарски извори из доба династичких борби унутар мађарске краљевске породице Арпад током 11. века, који помињу присуство Срба и других Словена на овим просторима.

Са почетком 15. века постоји већи број података о насељавању Срба из Србије и Босне, и то у област северно од Дунава, бежећи од надируће исламске опасности са југа. Чак је мађарски краљ Сигмунд дао 1404. године на управу деспоту Стефану Лазаревићу део Баната (предео око данашњег Зрењанина), а касније и друге области. Деспот Ђурађ Бранковић је добио и поседе у Бачкој. После пада Смедерева (1459 г.), угарски владари и даље признају деспостску титулу Ђурађевим наследницима, тако да 1493. године ову титулу добија Ђурађев унук Јован ( Иван ) Бранковић. За његово име се везује и назив села Деспотова ( „Szent Ivan“-Сент Иван )

(Стојан Малеш)

Прочитајте и ово

Књига утисака Ергеле Карађорђево сведочи о историји ергеле

Књига утисака Ергеле Карађорђево отворена је 1. јуна далеке 1924. године и једна је од …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *