Насловна / Вести / Нова уредба не спречава намештање конкурса

Нова уредба не спречава намештање конкурса

Нацрт уредбе о финансирању програма од јавног интереса које реализују удружења, не ограничава у довољној мери дискрециона права чланова комисије коме могу да доделе новац, а садржи и друге ризике од корупције.

Један од проблема са којима се суочавају удружења у Србији која раде транспарентно јесу намештени конкурси, везе између чланова комисије и удружења, као и оснивање фантомских удружења чије порекло мало ко зна, али која добијају новац грађана.

Нацрт измена Уредбе о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса које реализују удружења, како гласи пун назив овог документа, требало је то да промени.

Ревидираним акционим планом за спровођење Националне стратегије из 2016. године предвиђено је да се ова уредба измени, те да се уведе обавеза да удружења приликом конкурисања подносе изјаву о непостојању сукоба интереса, као и интерни акт о антикорупцијској политици. Између осталог, измене су биле неопходне и како би се ограничила дискрециона права чланова комисије која одлучује о додели средстава, избор чланова комисије, као и питање одговорности и контроле додела.

Агенција за борбу против корупције указује да нацрт уредбе садржи значајне новине, али да неке од веома битних ставки из Ревидираног акционог плана нису уврштене. Како наводе у мишљењу које су доставили Министарству државне управе и локалне самоуправе, није обухваћена обавеза подношења интерног акта о антикорупцији.

„Нити је у довољној мери унапређен оквир који се односи на критеријуме, услове, обим, начин и поступак доделе средстава, односно нису у довољној мери ограничена дискрециона права чланова комисије који одлучују о средствима која ће се додељивати удружењима. У циљу унапређења транспарентности, нацртом уредбе требало би предвидети обавезу надлежних органа да објављују на својој званичној интернет страници одлуке о избору програма или пројеката којима се из буџета Србије додељују средства, програме или пројекте којима се додељују средства, те уговоре са корисницима средстава“, наводе у Агенцији за борбу против корупције.

Нацртом уопште нису предвиђени било какви услове или критеријуми за избор чланова конкурсне комисије, нити број чланова, чиме су руководиоцима надлежних органа дата преширока овлашћења. Гаранција да нема сукоба интереса између чланова комисије и других повезаних лица урађена је по принципу „веровања на реч“, односно у овом случају, на потпис.

„Напомињемо да потписивање изјаве не може да представља гаранцију одсуства сукоба интереса, односно да се не може једино на основу изјава утврђивати да ли постоји сукоб интереса. Неопходно је, уместо временски неодређеног давања изјаве о непостојању сукоба интереса, прописати да су лица која су изабрана за чланове конкурсне комисије дужна да, у примерном кратком року, пријаве надлежном лицу или организационој јединици у оквиру органа јавне власти постојање свог приватног интереса, односно приватног интереса јасно одређених са њима повезаних лица у погледу рада и одлучивање конкурсне комисије“, стоји у мишљењу Агенције.

Историја новосадских конкурса

Конкурсно финансирање, односно суфинансирање, најчешће се помиње у контексту медија. Последњих месеци све су чешћи гласови да највећи део колаче добијају медији блиски властима. Међутим, бројни проблематични конкурси реализовани су и у области културе, омладинских политика или пак заштити животне средине.

Класичан пример фингирања конкурса је прошлогодишњи у области заштите животне средине, када је новац добило девет организација регистрованих на истој адреси. Чланови тих НВО, блиски покрету Динара-Дрина-Дунав, добили су 6,1 милион динара, а пет организација од девет основало је двоје људи са истим именом и презименом.

Такође прошле године Градска управа за омладину поделила је четири милиона динара удружењима за младе за набавку опреме за рад. Већина удружења добила је око 50.000 динара. Оно што је било приметно јесте да ниједно удружење чији су представници били у комисији није добило испод 100.000 динара.

Због оваквих ситуација Независна културна сцена затражила је крајем прошле године од члана Градског већа за културу да комисији која је одлучивала о додели новца на конкурсу за културу, где су највише средстава добили фестивали и концерти, образложи своје одлуке.

„Учестовавањем у изради Акционог плана желимо допринети и квалитетнијим конкурсима Градске управе, а идеја је да ће комисије које буду одлучивале о додели средстава из буџета Града Новог Сада убудуће морати да образложе своје одлуке, што ће допринети бољем и транспарентнијем односу између градске администрације и грађана“, навели су тада представници удружења у области културе у Новом Саду.

Иако од тренутка расписивања конкурса поступак пролази кроз неколико инстанци и иако би то требало да отклони могућност малверзације, то се, међутим, не дешава.

(021)

Прочитајте и ово

ОБАВЕШТЕЊЕ О СПРОВОЂЕЊУ КАМПАЊЕ „ЗАШТИТИМО СЕ ОД ГРИПА“ ОД 16. ДО 20. ОКТОБРА 2017. ГОДИНЕ

У сарадњи са Светском здравственом организацијом (СЗО) и под покровитељством Министарства здравља, Србија учествује у …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *