četvrtak, novembar 15, 2018
Naslovna / Vesti / Održavanje kursa: Ojačali dinar ima dve strane

Održavanje kursa: Ojačali dinar ima dve strane

Jedno od prijatnijih iznenađenja na ekonomskom planu ove godine je dinar. Domaćoj valuti svi su prognozirali da će krajem 2017. biti više od 120 dinara za jedan evro. Do pred sam kraj godine dinar nije prešao prognoziranu sumu.

O tome zašto je dinar uspeo da izbegne prognozirani pad dr Branko Živanović sa Beogradske bankarske akademije kaže da je to posledica priliva direktnih stranih investicija zatim pojačanog priliva deviza od turizma te doznaka naših radnika zaposlenih u inostranstvu.

Sve to je osnažilo kurs u odgovarajućoj meri. Ipak na to da se dinar nađe gde je sada najviše je uticala restriktivna monetarna politika koju je vodila Narodna banka Srbije. Sve što je NBS uradila od početka godine uticalo je na sadašnju vrednost dinara. Restriktivna monetrana politika vodila se uz izrazito visoku referentnu kamatnu stopu. Ona je mogla biti niža ako se gledaju privredna kretanja kod nas i u odnosu na međunarodno okruženje. Pored toga tu su visoke rezervacije i obavezne rezerve u dinarima. Tom politikom naše monetrane vlasti su prouzrokovale povlačenje dinara iz opticaja. Zato je nacionalna valuta bila sve ređa i sve skuplja. Tokom 2017 poslovne banke su prodavale evro da bi isplatiče kredite u domaćoj valuti kao i indeksirane. Evro je prodavan i radi kupovine državnih hartija od vrednosti. Dinar je ojačao ali se povećao rizik korisnika kredita u celokupnom privrednom sistemu zemlje, objašnjava Živanović.

On kaže da je lep osećaj što smo godinu “izgurali” s jačom valutom, ali da postoji i druga strana medalje.

Kurs domaće valute je pokazatelj uspešnosti domaće privrede i ovakvo stanje bi značilo da smo ove godine bili vrlo uspešni, čak i uspešniji od zemalja iz evrozone, ali to i nije baš tako jer je dinar ojačao na kraći rok. Međutim, veštačko održavanje stabilnosti dinara donosi kratkoročne poene ali je na duže staze štetno po razvoj privrede.

Više bankara sa istoka
U Srbiji se ove godne smanjio broj banaka, ali to najverovatnije neće mnogo uticati na naše finansisjko tržište.

Promena broja banka neće doneti ništa novo. Sada imamo više vlasnika sa istoka i nenadano domaćih. Rekao bih da su to više geografske, nego suštinske promene. Videćemo šta će se tu događati, novim učesnicima na tržištu svakako treba dati šansu, smatra Živanović.

Odražava se na konkurentnost i makorekonomsku ravnotežu i na duži rok vodi stagnaciji i zaduživanju te rastu javnog duga, kaže Živanović.

Prema njegovim rečima, ojačana domaća valuta nije donela porast kreditne aktivnosti, jer su se ove godine poslovne banke uglavnom držale već odobrenih kredita, bez želje da rizikuju.

Ako je i bilo plasmana na duži rok to su uglavnom bila refinansiranja i reprogramiranja, odnosno, prepakivanje postojećih pozajmica, a da bi se olakšalo njihovo redovno vraćanje. Malo je bilo novih investicija i plasmana. Tome je doprineo i jak kurs domaće valute, ali mi smo daleko do toga da je on jedini krivac za to, kaže dr Živanović.

Dužnici čiji su krediti vezani za evro bolje će proći i u 2018, a Živanović objašnjava da ne treba očekivati skok referentne kamatne stope naredne godine već tek 2019.

Klijentima banaka koji vraćaju kredite na duge staze poput stambenih lakše bi bilo da su oni u domaćoj valuti, ali za sad ih ima jako malo.

Banke sve više flertuju sa dinarskim stambenim kreditima i tu pravila nisu sasvim jasna. Više se pominju kao usputna ponuda i tako će i ostati dogodine, kaže Živanović.

O tome koliko su banke spremne da finansiraju projekte vezane za predpristupne fondove EU koji se otvaraju pred Srbijom, Živanović kaže da će tu glavni problem biti ispunjavanje kriterijuma i poštovanje procedura i smatra da banke neće „bezglavo“ potrčati da finansiraju te projekte.

Pročitajte i ovo

Četiri penala, tri gola u Palanci, dva sa bele tačke, Bačka pobedila Spartak

Vojvođanski derbi pripao domaćinima pred 2.000 svedoka sudija Simović u centru pažnje OFK Bačka – …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.