понедељак, октобар 16, 2017
Насловна / Вести / Светски дан срца 29. септембар 2017. године „Ојачајте своје срце”

Светски дан срца 29. септембар 2017. године „Ојачајте своје срце”

Светски дан срца је установљен 2000. године са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти код 17,5 милиона људи сваке године. Процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 80% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).

Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Ојачајте своје срце”, наглашавајући значај здравих стилова живота, као и значај превенције и контроле фактора ризика за настанак болести срца и крвних судова у свим популационим групама. Заблуда је да од болести срца и крвних судова оболевају само старије особе, особе мушког пола и економски развијенији делови становништва. Данас, ниједан становник наше планете није поштеђен од болести срца и крвних судова, без обзира на то где живи, којег је пола, узраста и социјално-економског статуса. Деца представљају посебно ризичну категорију за појаву болести срца и крвних судова. Болести срца и крвних судова могу да се јаве и пре рођења, а ризик расте током детињства усвајењем лоших животних навика, као што су неправилна исхрана, недостатак физичке активности и изложеност дуванском диму. Одређене непрепознате и нелечене заразне болести код деце су посебан проблем, јер могу да изазову трајна оштећења на срцу, која се често лече једино хируршким интервенцијама.

Епидемиолошка ситуација у Србији Према подацима Националног регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и крвних судова (КВБ) током 2015. године у Србији умрло је 54.376 особа. Болести срца и крвних судова, са учешћем од 52,4% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести заједно су водећи узроци смртности у овој групи обољења. У кардиоваскуларне болести спадају: реуматска болест срца која чини 0,1% свих смртних исхода од КВБ, хипертензивна болест срца чини 11,0%, исхемијске болести срца 17,6%, цереброваскуларне болести 23,1%, а остале болести срца и система крвотока чине 48,2,% свих смртних исхода од КВБ. Најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром подразумева : акутни инфаркт миокарда, нестабилну ангину пекторис и изненадну срчану смрт. Акутни коронарни синдром у Србији чинио је 50,7% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2015. години.

Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести

Већина КВБ је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који се не могу контролисати пол, старост, генетика….
Хипертензија (повишен крвни притисак) је водећи узрок КВБ широм света, а висок крвни притисак се назива „тихи убица”, јер често није праћен знацима упозорења или симптомима, па многи људи и не знају да га имају.

Висок крвни притисак се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни –горњи притисак (у артеријама у тренутку када је срчани мишић у контракцији), који је 140 мм Хг или виши, односно када је дијастолни – доњи притисак (у артеријама када је срчани мишић опуштен између две контракције) 90 мм Хг или виши. Прехипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је између 120–139 мм Хг, односно када је дијастолни (доњи) притисак између 80–89 мм Хг.

На глобалном нивоу, скоро милијарду људи има висок крвни притисак (хипертензију), од којих две трећине живи у земљама у развоју. У Србији прехипертензију и хипертензију има 47,5% одраслог становништва. Све наведено упућује на важност редовног мерења крвног притиска.

Употреба дувана Процењује се да је пушење узрок настанка скоро 10% свих КВБ. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота, расте са годинама и виши је код жена него код мушкараца.У року од две године од престанка пушења, ризик од исхемијских болести срца се знатно смањује, а у року од 15 година од престанка пушења, ризик од кардиоваскуларних обољења се изједначује са ризиком који постоји код непушача. У свету има милијарду свакодневних пушача дувана. Највиша учесталост свакодневних пушача дувана забележена је у европском региону (31%), а најнижа у афричком региону (10%). У Србији, свакодневно конзумира дуванске производе 32,6% мушкараца и 25,9% жена.

Шећерна болест се дијагностикује у случају када су вредности јутарњег нивоа шећера у крви 7,0 ммол/Л (126 мг/дл) или више, а КВБ узрок су 60 % свих смртних случајева особа са шећерном болешћу. Ризик од кардиоваскуларних болести је од два до три пута већи код особа са типом 1 или типом 2 шећерне болести, а ризик је већи код особа женског пола. Кардиоваскуларни ризик расте са повишеним нивоом вредности шећера у крви, а прогноза КВБ код особа са шећерном болешћу је лошија.У свету учесталост дијабетеса код одраслих особа износи 10%, док у нашој земљи учесталост дијабетеса код одраслог становништва износи готово 8%.

Ако се шећерна болест не открије на време и не лечи може доћи до озбиљних компликација, укључујући срчани и мождани удар, бубрежну инсуфицијенцију, ампутацију екстремитета и губитак вида. Редовно мерење нивоа шећера у крви, процена кардиоваскуларног ризика као и редовно узимање лекова, укључујући инсулин, може побољшати квалитет живота људи са шећерном болешћу.

Физичка неактивност Особа је недовољно физички активна када мање од пет пута недељно упражњава получасовну физичку активност умереног интензитета или је мање од три пута недељно интензивно активна мање од 20 минута.

Недовољна физичка активност је четврти водећи фактор ризика умирања. Људи који су недовољно физички активни имају 20 до 30 процената већи ризик од свих узрока смрти у односу на оне који су физички активни најмање 30 минута већи број дана у току недеље. У свету је недовољна физичка активност заступљена код 31% одраслог становништва, а у

Србији је недовољно физички активно 44% одраслих.

Неправилна исхрана-утврђена је повезаност високог уноса засићених масти, транс-масти и соли, као и низак унос воћа, поврћа и рибе са ризиком за настанак кардиоваскуларних болести. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна тежина и гојазност у дечијем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за 3 до 5 пута.Правилна исхрана може да допринесе одржавању пожељне телесне масе, пожељног липидног профила („масноће“) и нивоа крвног притиска. Повишен ниво холестерола у крви повећава ризик од настанка срчаних обољења и можданог удара. На глобалном нивоу, једна трећина исхемијских болести срца се може приписати високом нивоу холестерола у крви. Смањење високог нивоа холестерола у крви смањује ризик од настанка срчаних обољења.

Према резултатима истраживања здравља становништва Србије 2013. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе, више од половине становништва узраста 15 година и више, било је прекомерно ухрањено (56,3%), односно 35,1% становништва је било предгојазно и 21,2% становништва гојазно. Гојазност је код оба пола била приближно исто распрострањена (мушкарци 20,1% и жене 22,2%).

Фактори ризика на које не можемо да утичемо (непроменљиви фактори ризика)
Поред промењивих фактора ризика, постоје и фактори ризика који се не могу мењати. КВБ постаје све чешћа појава у старијем животном добу. Ове физиолошке промене настале са процесом старења могу да допринесу додатним компликацијама и проблемима при лечењу КВБ. Мушкарци имају већи ризик за појаву болести срца од жена у пременопаузи. После менопаузе ризик се изједначава. Ризик за настанак можданог удара је исти код жена и мушкараца. Породична историја кардиоваскуларних обољења указује на повећани ризик код потомака. Ако је првостепени крвни сродник имао коронарну болест срца или мождани удар пре 55. године живота (рођак мушког пола) или 65. године живота (рођак женског пола), ризик је већи. Међутим, особе из ових ризичних група би требало да редовније контролишу своје здравље.

Светски дан срца, биће обележен у холу Дома здравља Бачка Паланка, 29.9.2017. од 10-12 часова, акцијом мерења крвног притиска, шећера у крви као и саветима лекара о здравим стиловима живота. Све то биће испраћено пригодном презентацијом за пацијенте.

Акцију су подржали : Друштво дијабетичара Бачка Паланка, ПУ „Младост“, више фармацеутских кућа и АД „Подунавље“ -ТДМ.
Позивамо заинтересоване грађане да се одазову овој акцији коју дом здравља организује годинама.

Епидемиолог
Др Мирјана Валан

Прочитајте и ово

МФЛ Бачка Паланка: Резултати 7. кола

У 7. колу МФЛ БАЧКА ПАЛАНКА 1.РАЗРЕД постигнути су следећи резултати: Нештин – Слога (П) …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *