Насловна / Вести / Током прошле године 2.000 Војвођана лечено од психоза

Током прошле године 2.000 Војвођана лечено од психоза

Начин и ритам живљења, међуљудски односи, (не)функционисање социјалне средине, доживљаји и перспективе, незапосленост и ниска примања – све скупа што осећамо живећи у одређеним условима, утиче на наш психолошки притисак.

Све наведено могу бити такозвани окидачи који нас избацују из оквира рационалног система размишљања или понашања, каже управник Клинике за психијатрију Клиничког центра Војводине доц. др Борис Голубовић.

Будући да статистике говоре да око два одсто становника Србије болује од неке психичке болести, то значи да је непуних 40.000 Војвођана оболело од неке од тешких душевних болести, односно психозе, као што су шизофренија, биполарни афективни поремећај… Нешто више од 2.000 пацијената лечено је на Клиници за психијатрију током прошле године, док је хитних пацијената било нешто више од 4.000.

„Код нас је практично највећи проблем неизвесност у хипотетичкој ситуацији остајања без посла, више него сама незапос-леност и ниска примања. Оно што је значајно, јесу поремећаји, а не болести, попут паничних напада, поремећаја спавања, анксиозног поремећаја… Онога што не лимитира организам, не избацује вас из колосека да не можете да функционишете уопште, али квари квалитет живота“, наводи Голубовић за „Дневник“.

Панични поремећаји су нова категорија, којих последњих двадесетак година има све више. Према светским статистикама, једна четвртина становништва бар једном у животу има поремећај који припада овој групи паничних поремећаја. Према мишљењу др Голубовића, разлози томе су убрзан темпо живота који последица технолошке револуције.

„Психозе, односно тешке душевне болести, представљају хронична обољења. Постоји одређена палета од болести које имају абортивну форму, те која су крајње блага и видљива, потом малигну форму, што значи да брзо напредује, а између тога су оне које је лако, тешко и средње регулисати. Болести имају и осциловање током година и захтевају редовно лечење. Постоји могућност лепог залечења на дуге стазе, али не код свих. Оно што је добро у овом тренутку је да држава и наше здравство располажу приличним квантумом веома солидних и добрих лекова које проузрокују мање нус-појава. Дакле, нова генерација лекова не дира интелектуалне способности и са њима се пацијент комфорније осећа“, наводи управник Клинике за психијатрију.

Ипак, осим редовне терапије, велику улогу у регулисању здравља и лечењу, имају чланови породице.

„Ако имате породични мир, ви се добро осећате, а ако имате проблем и породица стане иза вас, ви се осећате неупоредиво боље и сигурније. Породица је темељ квалитетног психичког функционисања. Међутим, наше друштво је још увек оптерећено стигматизовањем пацијената и предрасудама. Сви смо декларативно супер са нечим, али кад имамо психијатријски поремећај у нашој околини, волимо да се склонимо. А породица се труди да то чува у дискрецији. Суштина је да, где пацијенти имају подршку породице, лечења су неупоредиво квалитетнија“, каже др Голубовић.

Саговорник „Дневника“ објашњава да су одређена обољења чешћа у породицама у којима она већ постоје. Истина је, каже он, да генетика утиче, али и одрастање у одређеним условима повећава шансу за обољењем.

„Кључна ствар су породица и васпитање, улагање у децу, разговор са њима, научити децу да износе своје ставове аргументовањем. Суштина је кад од малих ногу улажемо у децу и развијамо њихове вештине и адекватну комуникацију. Мислим да данашњи родитељи нису довољно добри у тој мисији, али и њих смо преоптеретили многим обавезама“, сматра др Борис Голубовић, истичући да је запажен пораст броја деце која пате од неких психичких поремећаја и дисфункција.

Многи у шали умеју да кажу како, када се осећају депресивно или имају неки психички поремећај, узму чашицу ракије и она све реши. Иако алкохол, истина, делује опуштајуће, такав осећај је само привремен и сви проблеми се враћају када се алкохол метаболише.

Прочитајте и ово

Пет навика које могу продужити ваш живот

Сви трагају за многобројним напицима, тајнама вечне младости. Овим „проблемом“ у последњих пар година бавили …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *