Насловна / Мој Град / Istorija / Турска Паланка: Бачка Паланка под Турцима

Турска Паланка: Бачка Паланка под Турцима

Пораз Угарске код Мохача 29.августа 1526. означила је почетак Османске ере у нашим крајевима. Предпоставља се да је територија општине Бачка Паланка под османску власт пала недуго после предаје суседне Бачке тврђаве 1529. године. Кратак период од Мохачке битке до пада Бача, налазила се у саставу Царства самопроглашеног цара Јована Ненада, још познатог из извора као “ Црни Човек „. Наиме, османско присуство у правом смислу те речи, осетило се тек од 1541. године, по паду Будима.

Паланка и Илок на мапи из 1698. године
Паланка и Илок на мапи из 1698. године

То је био тежак период у животу народа на овим просторима. Многа раније поменута насеља су нестала у том периоду, а у освојене делове Турци насељавају мартолосе (врста војника). Мартолоси је расељени српски живаљ који је заједно са турским војницима попуњавао војна утврђења. Истом овом пашалуку су припадали и Визић и Нештин, села која и данас припадају општини Бачка Паланка.

У овом периоду ствара се назив „Паланка“. Прве такве називе срећемо у мађарским изворима, а не у турским. У мађарским изворима из 1601. године стоји и забележен податак да је Паланка 1593. године заузета од стране Турака.  Претпоставља да су Турци били на овим просторима и раније иако о томе нема писаних трагова. Турска Паланка је била окружена шанчевима и насипом са пшалисадом. Она је имала искључиво војни карактер. сам назив „паланка“ потиче из латинског језика и од речи planca што значи „ограда од коља„. Она је на ове просторе дошла од Турака тако што су је Турци преузели и модификовали у свом додиру са Византијом. Турци су под „паланком“ подразумевали утврђење опасано насипом, шанчевима и палисадом. Током краћег периода османског присуства на нашим крајевима- тј. за време Аустро-Турских ратова, Паланка се налазила на првој борбеној линији према Аустријској монархији.

Поред војног утврђења постепено се развија цивилна насеља у околини. Све више ће ова регија попримати обележја цивилног становништва и то је у својим списима забележио инжењер Марсиљи 1690. године.

Забележено је и да се цивилно становништво бавило углавном сточарством и земљорадњом. Плаћали су Турцима данак у виду харача, десетка и других врста намета. Путовања коњима и колима преко тадашње бачке равнице била су доста напорна.Иако је кроз нашу општину тада пролазио средњовековни пут Бач – Петроварадин, тадашња путна структура није била у добром стању, била је доста запуштена.  Највећу опасност су представљали многобројни разбојници и пљачкаши, који су постављали заседе крај оближњих важнијих саобраћајница. Најсигурнији вид транспорта робе и путовања уопште,тада, а као и у ранијим периодима била је пловидба Дунавом.

Турска надирања су заустављена после другог пораза Турака код Беча 1683. године.

Када је потписан Карловачки мир, 26. јануара 1699. године, Турци су дефинитивно изгубили права на територије северно од Дунава. Оне су припале Хабзбуршкој-Аустријској монархији, а територија наше општине укључена у састав њене бачке жупаније.

(Стојан Малеш)

Прочитајте и ово

Књига утисака Ергеле Карађорђево сведочи о историји ергеле

Књига утисака Ергеле Карађорђево отворена је 1. јуна далеке 1924. године и једна је од …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *