Насловна / Вести / У Бачкој Паланци се тражи векна од 29 динара
Фото: Dnevnik

У Бачкој Паланци се тражи векна од 29 динара

Све је више пекара у Бачкој Паланци и околним селима, јер не само да су старе пекаре опстале већ се отварају и нове. Колико има пекара, кажу стручнији, толико има и врста хлебова које не зависе само од мајстора већ и од квалитета, а посебно се разлику по цени.

Тако, на пример, поред „народног хлеба“, односно хлеба „Сава“ који се меси од брашна ТИП 500, а чија векна од 500 грама у малопродаји кошта 29 динара, има и векни исте грамаже, али другачијег састава које коштају и 70 динара.

У саставу наше фирме раде две пекаре и то једна у Бачкој Паланци, а друга у Ковину, каже за „Дневник“ Јово Живков, директор АД „Подунавље“.

Према његовим речима, не само да се придржавају Одлуке надлежног министарства о обавезној количини хлеба типа „Сава“ већ га производе онолико колико муштерије траже, па је то и више од обавезе.

Нема неке зараде на овој врсти хлеба, али обзиром да смо ми домаћи трговински ланац са са преко 120 продавница у Војводини, односно целој Србији, хлеб из наших пекара иде само у наше продавнице, каже Живков.

Фото: Dnevnik
Из Илока по хлеб у Паланку

Интересантно је да и у продавницама „Подунавља“ има доста муштерија из ЕУ, односно суседног градића Илок у Хрватској.

Бачку Паланку и овај средњовековни градић повезује дунавски мост који буквално улази у последње улице две вароши.

Купци из Илока долазе аутомообилима, моторима, бициклима, а за лепог времена и пешице.

Купују у Паланци углавном оно што је много јефтиније него код њих. Није реткост да овде купују и хлеб, јер је векна „народног хлеба“ код њих скоро 70 динара, а она од белог брашна 1,20 евра.

У Паланци купују и пиво, посебно у великим флашама, „крмаче“, али и цигарете, јер, на пример, кутија „ронхила“ код нас је јефитија 180 динара, па је лако израчунати колика је уштеда, рецимо на две штеке.


Како додаје, њима хлеб није основна делатност, односно он је роба која се мора наћи на рафовима продаваца, па производе и друге врсте хлеба, наравно, највише од белог брашна.

Недавно је у јавност процурила вест како, наводно Влада размишља да укине уредбу о обавезној количини производње хлеба типа „Сава“. Та вест је наишла на различите коментаре, посебно на оне да ће тиме бити највише погођени потрошачи са тањим џепом.

Пример „Подунавља“ говори да пекари нису у губитку ни у производњи ове врсте хлеба, али да је зарада много већа на другим врстама, посебно на пецивима…

Државни норматив, односно калкулација цене хлеба типа „Сава“, а добили смо је у овој бачкопаланачкој фирми, врло је јасна.

У цени векне хлеба од 500 грама од брашна „Т-500“ брашно учествује са 9,07 динара, квасац 0,78 динара, со 0,11 динара, адитив 0,42 динара, трошкови (гас, струја, плате…) 11,30 динара.

Цена коштања изађе на 21,68 динара, а акумулација пекаре 3,19 динара. Тако да набавна цена износи 24,87 динара, маржа од 6 одсто 1,49 динара, ПДВ 10 одсто 2,64 динара, па малопродајна цена износи 29 динара.

Као што о укусима не треба расправљати, тако не треба ни о навикама потрошача, али је извесно да најјефтинију векну не купују само они са најнижим примањима већ и они који због здравља желе да избегну бело брашно.

Да је пекарски занат поново на цени, између осталог, потврђује чињеница да се све више младих опредељује за овај посао, уче у школама за пекара.

У бачкопаланачку пекару „Подунавља“ с времена на време васпитачице и учитељице доводе децу, а она се кроз игру и дружење са чика пекарима упознају са овим послом.

Нама је битно да у овој производњи немамо губитака, а да би комплетирали асортиман роба, односно да би купци у свакој нашој продавници могли да купе све што им је потребно за кућу нећемо одустати од ове производње чак и да се укине државна уредба, додаје Живков.

Иначе, наставља Живков, наша компанија у Јужној Бачкој има 56 продавница и прерасли смо ниво средњег предузећа, јер данас запошљавамо око 800 радника.

Проширили смо се осим у Војводини имамо и својих десетак продавница у Крагујевцу, Младеновцу, Азањи…Успешно послујемо, а то вам могу потврдити и радници, јер се плате исплаћују сваког 20. у месецу, каже Живков.

„Подунавље“ је приватизовано пре више од једне деценије, а тада је, као и већина друштвених трговински кућа било да издисају.

Посртање је почело почетком последње деценије прошлог века, посебно у времену светски познате инвлације 1993. године и тада су многи напустили ову фурму, рафови су били празни.

Данас се сматра да је приватизација ове фирме, тада се убрајала у средња предузећа,  једна од успешнијих у Војводини, посебно када је реч о домаћем трговинском ланцу.

М. Суџум

Прочитајте и ово

ЧСК – Слобода Ужице у недељу, 24. септембра

14podeljeno 14Podeli 0TwitterШесто коло Прве лиге Србије за фудбалере одиграће се овог викенда. У Челареву …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *