Насловна / Вести / Већи минималац неће платити послодавци већ држава
Фото: 021

Већи минималац неће платити послодавци већ држава

Минималац ће са 130 динара бити повећан на 143 динара, али тај трошак неће платити послодавци, јер ће их држава растеретити и смањити пореске намете.

Са Међународним монетарним фондом разматраће се могућност да се неопорезиви део зараде, који тренутно износи 11.790 динара, повећа за 2.200 динара.

Како пише „Политика“, формално посматрано, за запослене који у уговору о раду имају договорену бруто зараду (са порезима и доприносима) са повећањем неопорезивог дела зараде требало би да се повећа и њихова нето плата. Међутим, како сада ствари стоје, већина послодаваца тај износ ће задржати за себе. Тачније трошак који ће им се појавити по основу повећања минималне цене рада апсорбоваће тако што ће имати мање расходе по основу овог пореског растерећења.

Трошак пореског растерећења преузеће држава, а како показују прве незваничне рачунице, буџет ће то коштати четири до пет милијарди динара. Зоран Дракулић, председник Клуба „Привредник“, каже да је то био услов да послодавци прихвате повећање минималца.

– Прихватили смо предлог синдиката да се минималац повећа са 130 на 143 динара по сату, али под условом да добијемо нека пореска растерећења. У овом случају, разматра се да се тај трошак компензује преко повећања неопорезивог дела зараде – каже Дракулић.

На питање зар тај новац не би требало да припадне запосленом, Дракулић одговара да је зарада ствар између радника и послодавца.

– Има и компанија које уопште немају раднике који добијају минималну плату. Такве су, на пример, ИТ компаније. Такви послодавци по основу повећања минималне цене рада уопште неће имати трошак. Са друге стране, са повећањем неопорезивог дела зараде, требало би и да се радницима, који са послодавцем имају договорену бруто плату, повећа нето зарада. Међутим, то је све ствар тржишта и односа снага између запосленог и послодавца. Тамо где су синдикати јачи вероватно ће и уштеда по основу повећања неопорезивог дела зарада отићи запосленом на рачун. У другим случајевима, послодавац ће тако надокнадити трошак који му је настао због повећања минималца – каже за „Политику“ професор Економског факултета Милојко Арсић.

Професор Арсић сматра да не треба држава да преузме комплетан трошак финансирања овог пакета, већ да би терет требало правилно распоредити. Односно да половину тог износа плате и послодавци.

Шта повећање неопорезивог дела зараде значи у пракси види се на примеру плате од 50.000 динара. Ако се од овог износа одузме 11.790 (колико тренутно износи неопорезиви део плате) онда је основица за обрачун 38.210. На ту основицу зарачунава се порез на зараде који износи 10 одсто. Што значи да се на име пореза од плате одбија 3.821 динар. Нето износ, односно плата коју запослени носи кући, је 36.179 динара. Уколико би се неопорезиви део зараде повећао на 13.990 динара, као што се сада калкулише, онда би основица за обрачун била мања и износила би 36.010. Порез на зараду у том случају био би 3.601, уместо досадашњих 3.821.

Уколико би та уштеда ишла запосленом, његова нето плата била би већа. Послодавац међутим може и ту уштеду да задржи за себе и по том основу покрије трошак који му се појавио због повећања минималца.

Аутор: Политика

Прочитајте и ово

Пет навика које могу продужити ваш живот

Сви трагају за многобројним напицима, тајнама вечне младости. Овим „проблемом“ у последњих пар година бавили …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *