Насловна / Вести / Воду ћемо плаћати и приватницима

Воду ћемо плаћати и приватницима

Девет комуналних услуга приватници би могли да испоручују као концесионари, а шест као „ортаци” с државом. – Субвенције за оне који не могу да плаћају пуну цену.

Ако буде усвојен нови закон, девет комуналних услуга приватници би могли да испоручују као концесионари, а шест као „ортаци” с државом. – Субвенције за оне који не могу да плаћају пуну цену. Ако посланици Народне скупштине у уторак усвоје владин предлог новог закона о комуналним делатностима, грађани Србије ће и са приватницима уговарати испоруку воде, грејања, одношење смећа, одржавање гробаља, путева, јавне расвете, улица и паркова. Од 15 комуналних услуга, приватници би девет испоручивали као концесионари природног богатства у јавној својини, а шест као „ортаци” с државом на основу уложеног капитала у заједничком предузећу по моделу јавно-приватног партнерства.
Од појаве нацрта прошло је годину дана. У међувремену била је и јавна расправа, а његово усвајање по хитном поступку влада „правда” потребом да се створи што боља пословна клима и омогући да и приватници управљају комуналним предузећима, али и да их оснивају.

Влада тврди да ће приватне фирме и конкуренција обезбедити квалитетније комуналне услуге и да Предлог закона „не уноси нове елементе на основу којих би трошкови корисника били већи од досадашњих”.

Није тешко докучити да се нови закон доноси како би се испунила обавеза према Бриселу да се домаћа законска регулатива и у овој области усагласи са захтевом ММФ-а и важећој у Европској унији. Брисел је против државног монопола и за отварање врата приватном капиталу.

Држава ће, међутим, и убудуће прописивати услове пружања комуналних услуга, јер „задовољавање потреба грађана за комуналним услугама није могуће без утицаја државе, а решење постојећих проблема не би било могуће ни када би се ова област препустила самосталном деловању тржишних механизама”.

Предлагач је свестан штете која може донети брзоплета и недоречена приватизација у овим делатностима битним за живот грађана. Јер, ако се погреши, пише у образложењу, „догодиће нам се оно што се десило у Бугарској и Румунији, у којима је неконтролисаним уласком приватног капитала у комуналну област држава изгубила контролу над комуналном инфраструктуром”.

Економиста Млађен Ковачевић упозорава да, ако је на то већ приморана, Србија треба опрезно да либерализује комуналну делатност.

– На такозвану дерегулацију никако не треба пристати – указује Ковачевић. – Приватнике треба обавезати да као концесионари редовно одржавају изграђена постројења и поштују обавезу улагања. Противник сам продаје изворишта воде и бања.

Грађани су обавезни да плаћају комуналне услуге, али држава обећава заштиту права на комуналну услугу и субвенције онима који не могу да плаћају њихову пуну тржишну цену. Субвенције за те кориснике прописане су чланом 13. Предлога закона.

Влада очекује да ће концесије и јавно-приватно партнерство у овој области омогућити улагање приватног капитала, да ће отворити нова радна места и смањити издатке буџета општина и градова. А јавност очекује боље услуге за нижу цену.

Истини за вољу, кад имају монопол – јавна комунална предузећа се претварају у партијске прћије које комотно кроје ценовнике, запошљавају и арче, испостављајући рачун корисницима и буџетима оснивача. Једној „побуни” против монопола јавних комуналних предузећа били смо сведоци прошлог пролећа. Закон о комуналним делатностима из 2011. године прописује да погребне услуге могу да пружају само предузећа са већинским државним капиталом. Неки градови и општине – као Панчево, Београд, Нови Сад и Суботица, донели су одлуке које приватницима ускраћују право на рад, па су приватни погребници протестовали, захтевајући да нови закон отклони такву могућност.

Драгољуб Рајић, консултант Мреже за пословну подршку, указивао је у то време да највећи цех монопола јавних предузећа плаћају грађани.

– Скромни укоп у Милану, где је просечна плата 1.900 евра, кошта око 465 евра – тврди Рајић. – У Прагу, са средњом зарадом од око 1.200 евра, погреб износи 405 евра, а у Братислави, где се у просеку зарађује 1.000 евра, сахрана кошта 376 евра. Последњи испраћај у Србији кошта од 900 до 1.000 евра. У већини европских држава погребне услуге пружају приватне фирме, а не државне. Да би прошли на тендеру, приватници се труде да максимално спусте цену и повећају квалитет. Код нас то није случај, јер погребне услуге пружају јавна предузећа којима се нерационално газдује, а њихови губици се покривају из буџета.

Влада тврди да ће нови закон „постепено јачати одговорност испоручилаца комуналних услуга”. Квалитет ће контролисати комунални инспектори и скупштине општина и градова, односно одборници као представници грађана. Ако већина не буде задовољна квалитетом услуге комуналног предузећа, општина ће покренути поступак за преиспитивање његовог рада. Ако не отклони недостатке у законском року, грађани ће закључити уговор са другом фирмом.

Предлагач новог закона тврди да ће он донети корист грађанима, али и приватним комуналним предузећима, јер ће прве штитити од монопола, а друге од нелојалне конкуренције.

Прочитајте и ово

ОБАВЕШТЕЊЕ О СПРОВОЂЕЊУ КАМПАЊЕ „ЗАШТИТИМО СЕ ОД ГРИПА“ ОД 16. ДО 20. ОКТОБРА 2017. ГОДИНЕ

У сарадњи са Светском здравственом организацијом (СЗО) и под покровитељством Министарства здравља, Србија учествује у …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *