Насловна / Вести / Зашто је куповина стана један од најризичнијих потеза

Зашто је куповина стана један од најризичнијих потеза

Куповина стана један је од најризичнијих потеза у животу.

Потенцијалне проблеме будућим газдама, продавци лепо камуфлирају.

Ретко ко од инвеститора поштује и величину просторија у становима. Па тако, не сме да се прави гарсоњера која има мање од 26 квадрата.

И сама организација станова, ретко се пројектује по строгом Правилнику. Рецимо, није дозвољена директна веза између купатила, ве-цеа и дневне собе и просторије за обедовање. Купатило не сме да буде мање од три квадрата. Животна уштеђевина или кредит који ће више деценија отплаћивати, утроши се на квадрате у објекту чији се темељи слежу, а зидови пуцају, пишу Вечерње новости.

У једном броју случајева, објекат нема могућност легализације и уписа имовине у катастар. Велики број зграда није ни урађен ни по минималним нормативима које је држава прописала.


Последњих деценију и по широм Београда цвета ситна станоградња. Инвеститори купују плацеве, а онда без дозвола подижу зграде. Објекти који нису легализовани, нису ни укњижени у катастар непокретности. Постоје случајеви где су станови у новоподигнутом здању уписани на име инвеститора.

Дешавало се да док купци распакују ствари и пазаре намештај, грађевинска фирма оде у стечај. Пошто станови у Републичком геодетском заводу нису преписани на име купца, квадрати улазе у стечајну масу. Извршитељи куцају на врата купаца и почињу маратонски судски процеси за доказивање права власништва.

Има случајева где су папири коректни, али проблем је у томе што је инвеститор штедео на материјалу. Подигао је објекат на падини, без претходних статичких анализа. Мало се приштедело и на арматури, па онда после неколико година зидови пуцају, а темељи клизе. Ово се често дешава у објектима на ободним деловима града. На територији Београда има око 1.100 локација где је тло нестабилно.

Има и оних случајева где инвеститори, неколико година после продаје станова, на крову те зграде подигну још неколико етажа. Такав пример је у Улици Живка Карабиберовића, где је на три спрата, подигнуто још пет. Када се заврши зграда, фасада се умије, тако да потенцијални купци немају појма да објекат статички није испитан.

Ретко који новоизграђени објекат задовољава Правилник о условима и нормативима за пројектовање стамбених зграда и станова. На папиру, нормативи су строги, али веома логични. Пешачки прилаз зграда мора бити широк најмање метар и по. Ходници у згради не смеју да буду ужи од 140 центиметара, највиша висина степеника је 18 центиметара, а ширина газишта 28. Лифтове мора да има свака зграда која има четири и више спратова. Према нормативима свака просторија у стану мора да има прозор, а улазна врата стана не смеју бити ужа од 90 центиметара.

Прочитајте и ово

ОБАВЕШТЕЊЕ О СПРОВОЂЕЊУ КАМПАЊЕ „ЗАШТИТИМО СЕ ОД ГРИПА“ ОД 16. ДО 20. ОКТОБРА 2017. ГОДИНЕ

У сарадњи са Светском здравственом организацијом (СЗО) и под покровитељством Министарства здравља, Србија учествује у …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *