ponedeljak, maj 28, 2018
Naslovna / Vesti / Zašto je kupovina stana jedan od najrizičnijih poteza

Zašto je kupovina stana jedan od najrizičnijih poteza

Kupovina stana jedan je od najrizičnijih poteza u životu.

Potencijalne probleme budućim gazdama, prodavci lepo kamufliraju.

Retko ko od investitora poštuje i veličinu prostorija u stanovima. Pa tako, ne sme da se pravi garsonjera koja ima manje od 26 kvadrata.

I sama organizacija stanova, retko se projektuje po strogom Pravilniku. Recimo, nije dozvoljena direktna veza između kupatila, ve-cea i dnevne sobe i prostorije za obedovanje. Kupatilo ne sme da bude manje od tri kvadrata. Životna ušteđevina ili kredit koji će više decenija otplaćivati, utroši se na kvadrate u objektu čiji se temelji sležu, a zidovi pucaju, pišu Večernje novosti.

U jednom broju slučajeva, objekat nema mogućnost legalizacije i upisa imovine u katastar. Veliki broj zgrada nije ni urađen ni po minimalnim normativima koje je država propisala.


Poslednjih deceniju i po širom Beograda cveta sitna stanogradnja. Investitori kupuju placeve, a onda bez dozvola podižu zgrade. Objekti koji nisu legalizovani, nisu ni uknjiženi u katastar nepokretnosti. Postoje slučajevi gde su stanovi u novopodignutom zdanju upisani na ime investitora.

Dešavalo se da dok kupci raspakuju stvari i pazare nameštaj, građevinska firma ode u stečaj. Pošto stanovi u Republičkom geodetskom zavodu nisu prepisani na ime kupca, kvadrati ulaze u stečajnu masu. Izvršitelji kucaju na vrata kupaca i počinju maratonski sudski procesi za dokazivanje prava vlasništva.

Ima slučajeva gde su papiri korektni, ali problem je u tome što je investitor štedeo na materijalu. Podigao je objekat na padini, bez prethodnih statičkih analiza. Malo se prištedelo i na armaturi, pa onda posle nekoliko godina zidovi pucaju, a temelji klize. Ovo se često dešava u objektima na obodnim delovima grada. Na teritoriji Beograda ima oko 1.100 lokacija gde je tlo nestabilno.

Ima i onih slučajeva gde investitori, nekoliko godina posle prodaje stanova, na krovu te zgrade podignu još nekoliko etaža. Takav primer je u Ulici Živka Karabiberovića, gde je na tri sprata, podignuto još pet. Kada se završi zgrada, fasada se umije, tako da potencijalni kupci nemaju pojma da objekat statički nije ispitan.

Retko koji novoizgrađeni objekat zadovoljava Pravilnik o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova. Na papiru, normativi su strogi, ali veoma logični. Pešački prilaz zgrada mora biti širok najmanje metar i po. Hodnici u zgradi ne smeju da budu uži od 140 centimetara, najviša visina stepenika je 18 centimetara, a širina gazišta 28. Liftove mora da ima svaka zgrada koja ima četiri i više spratova. Prema normativima svaka prostorija u stanu mora da ima prozor, a ulazna vrata stana ne smeju biti uža od 90 centimetara.

Pročitajte i ovo

Šesti Đinđuveraj 12. maja

Šesnaesti po redu „Đinđuveraj“ sajam unikatno ručno rađenog nakita održaće se 12. maja 2018. u …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *