utorak, oktobar 23, 2018
Naslovna / Vesti / DEVOJKA ZA UZOR, Dejana Bačko, vicešampionka Evrope u tekvondou: Moje ruke mogu da zagrle svet!

DEVOJKA ZA UZOR, Dejana Bačko, vicešampionka Evrope u tekvondou: Moje ruke mogu da zagrle svet!

Vicešampionka Evrope u paratekvondou, slikarka, vragolan i veliki borac koji sanja olimpijske igre i susret sa Novakom

Njen vedar, širok osmeh, bojio je lepo uređenu salu u plavičasto, mile, tople oči ukazivale su na dobrodošlicu, ali Dejana Bačko prvih pola sata nije htela da odgovori ni na jedno pitanje s više od dve reči.

S istim osmehom, istim prijateljskim pogledom punim ljubavi, ali bez dužeg odgovora.

„Doobroo, evo da se predstavim…” – krenula sam nenametljivo od svoje igračke rukometne karijere da bih joj se približila, vežbanja aikida, sela pored nje i trenera na tatami, pričala o prijateljima iz Novog Sada koji su me dovezli do tekvondo kluba Gitros gde trenira, ali naša junakinja, prvakinja Srbije i vicešampion Evrope u paratekvondou, ni da pisne.

Ako nemaš poverenja u mene, ne moramo da radimo intervju – rekla sam joj opušteno, s osmehom. Njeno lice – još opuštenije, jednako nasmešeno kao na početku, ni malo ispitivačko, ali…

Jedinstveni Novak i Nik Vujičić

Sjajna umetnica, od devete godine najmlađi član slikara koji rade usnama i nogama (WDMFK), dobitnik zlatne maske Aleksandra Makedonskog, Dejana Bačko je naslikala i četiri portreta Novaka Đokovića za svoju dušu, obožava čuvenog tenisera:

Plakala sam od sreće kad sam iz prve uspela da naslikam njegov portret, pokloniću mi tri, jedan ostaje kod mene. On je oličenje sportiste, viteštva, hrabrosti i čestitosti, ljudina kao i Nik Vujičić kome se iskreno divim, imala sam tu čast da ga upoznam. Želja mi je da upoznam i Novaka i da odem na Olimpijske igre u Tokio

Izgleda, baš nemaš poverenja u ljude… – krenula sam oprezno ispitivački.

Zašto?

Neka to… – s osmehom je odgovorila.

A, voliš da se tučeš?

Volim da bijem nevaljale. Ko na mene udari, vraćam duplo, i grđe.

Nevaljale?!

Ne volim baš da povredim, ali… Jednu devojčicu sam šutala kad sam bila mala, jer me je vređala.

Zato što nemaš ruke?

Ko bi ga znao.

Da li su te često povređivali?

Ne bih o tome, prošlo je, više nije važno. A, svega je bilo. Od uvreda dece u osnovnoj, preko pobuna roditelja koji ne žele da im deca idu zajedno samnom u školu, do zabrane direktorice da idem u tu srednju školu, jer to narušava ugled ustanove, a osvojila sam 98, od sto poena na prijemnom… Ma, nebitno – govorila je bez gorčine, vedro i dalje nasmejana.

Uvek si tako lepo raspoložena, i suzdržana, to ti je prirodno, ili si tako naučila?

Po prirodi sam vedra, a suzdržana sam postala vremenom, dok ne osetim osobu. Kad sam bila mala slikanje me je spašavalo od nemilih događaja, od tuge i razočarenja, odmah bih prestala da plačem. Slikam od pete godine, levom nogom, ali sad sve više i desnom.

Na treneru sva muka

Dejanin trener Aleksandar Andreevski vredno i s uspehom radi u TK Gitros sa svojim partnerom i osnivačem ovog sportskog kolektiva dr Dušanom Kojićem, ali se, baš kao i mnogi naši stručnjaci sam bori i da obezbedi finansijska sredstva neophodna za sve brojnija Dejanina takmičenja:

Teško je, snalazim se kako znam i umem. Istina, Pokrajina je Dejani izašla u susret, obezbedili su joj neophodan elektronski oklop za takmičenje, ali treba tu još sto čuda – iznosi Aleksandar, koji svakodnevno radi sa našom šampionkom, i ostalim takmičarima svih uzrasta.

Šta si slikala?

Pejzaže, posle uglavnom portrete, pa sve vezano za pop art umetnost, akrilnim bojama. Završila sam školu za dizajn, sad sam gde i želim – na Akademiji umetnosti, ovde u Novom Sadu, gde i živim.

Kad si primetila da si drugačija od ostalih?

Nikad, ja sebe ne vidim drugačije.

Ni trener te vidi drugačije?

Ne, tako je bilo od početka, od našeg prvog kontakta – priča takođe veoma prijatan i srdačan diplomirani sportski stručnjak i trener u TK Gitros, Aleksandar Andreevski.

Sa njim smo i ugovorili intervju, on o svemu u vezi Dejane vodi računa i veoma su bliski, „kao da se znamo sto, a ne tek dve godine”. Ali, ni u čemu ne štedi mladog dvadesetdvogodišnjeg tekvondo majstora.

Nema razloga, ona sve može, ima sve uslove za rad, prema tome… Dva puta sam je i izbacio sa treninga, jer nije bila koncentrisana na rad.

Uopšte ne izgledate tako strogo?

Ovako dozvoljava sve, ali na treningu traži da se daje sto odsto. Kako sam samo plakala, kad me je izbacio… Kao kad sam izgubila u Poljskoj u finalu… Očekivala sam previše. Aleksandar me je doveo u red. Bila sam dosta lenja, u stanju ceo dan da prespavam, mrzela trčanje – priznaje uz osmeh Dejana.

Može i foto model

Pored slikanja i tekvondoa, Dejana bi zbog divnog osmeha, lepog lica i vitkog stasa mogla da se bavi i manekenstvom, i zamalo da postane foto model, u Grčkoj:

Išla sam na fotkanje onako zbog osmeha, a rekli su mi posle toga da bih mogla da reklamiram pastu za zube zbog osmeha, ali to mene ne zanima, mada volim modu i šminku – kaže Dejana koja i zahtevni alajner veoma precizno nanosi na svoje kapke…

Borba je to bila, jer je noćna ptica, volela je da igra igrice, noćni život, ma sve. Jednom me je slagala da ne može da dođe na trening, jer je bolesna, a posle dva sata po ponoći izbacila na Instagramu fotke iz provoda. Ne zna ni da slaže. Lovim je po društvenim mrežama, šta ću.

Takvi su današnji mladi, prihvata to takođe mlad Aleksandar koji je osnovao svoju porodicu i Dejanu gleda kao ravnopravnog člana:

Ista je kao i svi, i to je sve sasvim prirodno i u redu, ali trening i fakultet ne smeju da trpe. Posle brzopoteznog osvajanja prvog mesta u Srbiji i titule vicešampionke Evrope prošle godine u Poljskoj rekao sam joj, ulaziš u profi sport, nema više zezanja, moraš u skladu s tim i da se ponašaš, kako ćeš opravdati ove uspehe, kakav primer biti drugima. Brzo su je prošle tinejdžerske gluposti

Ali, odmah je postala odličan primer upornosti i snažne volje:

Sve se odvijalo munjevitom brzinom, od njenog zahteva za prijateljstvo na fejsu kad je videla da sam tekvondo trener, do našeg susreta, i taj period do upoznavanja i početka rada je zapravo najduže trajao, nekoliko meseci.

Aleksandar nije imao nikakva iskustva sa parasportistima, nije znao ni da li postoji udruženje paratekvondista, ali uopšte nije brinuo kako će sa Dejanom:

Čim sam video jednu njenu fotografiju na fejsu, kako drži nogu u zahvatu, znao sam da je natprosečan talenat. Sve ostalo je išlo potpuno isto kao sa svim drugim borcima, s tim što je ona munjevito napredovala. U maju prošle godine smo krenuli s radom, a ona je u septembru osvojila drugo mesto na EP.

Kako si se odlučila za tekvondo, posle savatea?

Pa prirodno, tekvondo ima nožnu tehniku. To sam i tražila, ali u Bačkoj Palanci je bio samo savate na ponudi. Onda sam ugledala Aleksandra na fejsu, ostalo je istorija – smejala se Dejana.

I šta ti je sada draže, slikanje ili tekvondo?

Sad tekvondo. Da moram da biram, izabrala bih sada sport, ali srećom ne moram, takav je period, jer me sad očekuju velika takmičenja, branim titulu u Belorusiji i spremam se za Svetsko prvenstvo u Londonu, a za slikanje uvek ima vremena, to mi je hobi, takođe deo mene.

Smatraš li da si bolja od ostalih?

Da, jesam bolja, jako sam veliki borac. Ranije nisam bila baš tako sigurna u sebe, ali sam postala takva zahvaljujući treneru, on mi je podigao samopouzdanje. Mada me je i majka uvek bodrila kad me deca uvrede, govorila je: „Ne plači, glavu gore, samo napred!”

A ti njoj?

Tražila sam da mi da svoje ruke.

A sada se šališ na treninzima na svoj račun…

Kad trener na početku zatraži da stavimo ruke iza leđa, ja pitam, koje ruke, ili zimi društvo, kad ćemo na grudvanje, hajmo da radimo sklekove, zgibove… Jedno je sigurno, sad nikada ne bih pristala na proteze, kao što nisam ni na presađivanje ruku. Navikla sam se da živim ovako, odlično se snalazim i meni je ovo prirodno, moje ruke mogu da zagrle svet, a i sasvim sam sigurna u to zašto je neko sa mnom

Sve informacije o Bačkoj Palanci i okolnim mestima možete pratiti i na našoj Fejsbuk stranici!

Takođe nas možete pratiti i na našem Tviter nalogu @BackaPalanka021

(BackaPalankaInfo.com/Zurnal)

Pročitajte i ovo

Četiri penala, tri gola u Palanci, dva sa bele tačke, Bačka pobedila Spartak

Vojvođanski derbi pripao domaćinima pred 2.000 svedoka sudija Simović u centru pažnje OFK Bačka – …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.