петак, 18 септембра, 2020
Насловна / Вести / Добровољни даваоци крви никада неће бити плаћени

Добровољни даваоци крви никада неће бити плаћени

За сваки литар крви који се употреби у нашим болницама, држава издваја 11.200 динара.

Овај новац пребацује се на рачун Института за трансфузију крви Србије и користи се, пре свега, за обраду крви и крвних продуката, куповину тестова, реагенаса и апарата. Од тога се одваја за промотивне акције, плате запослених, али и трошкове одласка на терен на којем се прикупља крв, пише Политика.

Иако се у јавности често спекулисало о томе да Институт за трансфузију Србије болницама продаје крв коју добија бесплатно од добровољних давалаца, реч је заправо о специфичном начину финансирања ове установе. У Институту за трансфузију крви Србије тврде да колико крви дају болницама, толико новца добију од државе. Ни пару мање, ни више.

Цену крви одређује Влада Србије. Тако је у фебруару 2014. утврђено да цена једног милилитра износи 11,2 динара. То је знатно нижа цена него у земљама региона. Рецимо, у Хрватској и Словенији за 200 милилитара еритроцита држава издваја око 100 евра.

Запослени у институту су тражили да ова цена буде повећана. С новцем који добијају од државе тешко успевају да плате скупе анализе, материјале и плате. На плате, кажу, одлази најмањи део новца. Реч је о здравственој установи која је индиректни корисник буџета. Плате 360 запослених и остали новац који добијају од Републичког фонда здравственог осигурања морају бити оправдани бројем прикупљених јединица крви и пружених услуга.

„Цена крви утврђена је Правилником о утврђивању цена и накнадама за обраду крви и компоненти крви намењених трансфузији. Ми не продајемо крв већ је прикупљамо, прерађујемо и снабдевамо болнице овом драгоценом течношћу. Од сваке јединице крви одвајају се еритроцити, крвне плочице и крвна плазма. Сва три ова продукта чувају се у различитим условима. Како би крв била примењена на пацијенту, пре саме трансфузије морају да се ураде тестови о подударности. То све кошта“, објашњава др Оливера Савић, помоћник директора за медицинске послове Института за трансфузију крви Србије.

Крв се највише користи у београдском Ургентном центру, али и у свим осталим болницама у оквиру Клиничког центра Србије. Само мала количина крви, свега 3,4 одсто од укупних прикупљених резерви, испоручено је приватним здравственим установама ове године.

Болнице у унутрашњости углавном имају своја одељења за трансфузију у којима прикупљају и обрађују крв, али нов законом о трансфузији донеће промене. У Србији ће бити организована само четири велика центра за прикупљање и тестирање крви који ће имати своје зоне одговорности и снабдеваће болнице овом драгоценом течношћу.

У Институту за трансфузију крви Србије кажу да им је ових дана мирна глава. Обезбедили су петодневне резерве крви и могу да одговоре на редовне потребе свих здравствених установа које им се обраћају. Да би се то постигло, неопходно је да сваког дана око 300 особа даје крв. Србија је, иначе, трећа земља у региону по броју грађана који дају крв, а у свету се налази на 38. месту.

Др Оливера Савић, помоћник директора Института за трансфузију, каже да многе развијене земље имају мањи број добровољних давалаца.

Како објашњава, сасвим је сигурно да наша држава никада неће почети да плаћа даваоце крви јер ове лоше „навике“ покушавају да се ослободе многе земље.

„У Немачкој и у Америци и даље није у потпуности избачено плаћање даваоцима крви. У Грузији 90 одсто давалаца добија новац за тај гест. Плаћање доводи до тога да крв дају они којима је неопходан новац. Тако се смањује и квалитет добијене крви. Проблеми су настали како је растао број оболелих од АИДС-а и хепатитиса Ц. Али сада је овим државама веома тешко да подстакну људе да дођу и добровољно дају крв“, објашњава др Савић.

Стеван Пожега, председник Удружења добровољних давалаца крви, наглашава да добровољни даваоци крви не траже новац јер дају крв искључиво из хуманих разлога. Ипак, саговорник Политике наглашава, нико не би смео да зарађује на основу њихове крви. Ни државне, ни приватне клинике.

„Када пацијентима дају крв у приватној клиници, услугу трансфузије му наплаћују шеснаест хиљада динара. То је недопустиво и скандалозно из нашег угла. Држава би озбиљно требало да се позабави овом проблематиком“, наглашава он, уз напомену да су ово удружење има сазнања да држава заправо плаћа све трошкове рада Института за трансфузију. Он је позвао Министарство здравља да се огласи овим поводом и да објасни какав је начин финансирања и пословање Института за трансфузију.

Прочитајте и ово

Бачка Паланка: Инвестицијама до смањења губитака на водоводној мрежи

БАЧКА ПАЛАНКА: Јавно комунално предузеће „Комуналпројект“ брине о водоснабдевању преко 55.000 становника општине Бачка Паланка, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.