subota, jul 21, 2018
Naslovna / Moj Grad / Istorija / Kako se u Bačkoj Palanci trgovalo, bogatilo i – propadalo
Foto: Nikola Šegan

Kako se u Bačkoj Palanci trgovalo, bogatilo i – propadalo

Bačkopalanačka varoš danas ima desetak banaka, nekoliko menjačnica, ali još uvek i poneki diler uz pijacu šapatom vam „sugeriše“ devize.

Nude se evri, dolari, švajcarski franci, ali i hrvatske kune, jer je susedna država, EU u komšiluku, s one strane Dunava.

Ovde, kažu horničari, u priobalju, uvek se trgovalo, a Dunav je bio i ostao vekovna granica. Do 17. veka trampa je bila osnovni oblik trgovine, a robno-novčani tokovi datiraju od druge polovine ovog veka. Ekonomski udžbenici kazuju da je novac najkvalitetnija roba od kako ga je ljudska civilizacija počela da koristi u trgovini, ali, ekonomista će vam, takođe, reći da je zlato najsigurnije, pa je od trampe do banke žuti metal bio ekonomska mera.

– Turska vlast i Turci tada odlaze, dolazi Austro-ugarska vlast, a sa njom u ove krajeve kolonizuju se Nemci, Mađari, Slovaci, Jevreji… – priča Radovan Šunjka, ekonomista, hroničar i autor  pisanija „Bačka Palanka u pet vekova“. – Sa sobom donose svoje običaje, umešnost u raznim zanatima, a naročito u trgovini. U to vreme prestalo je vojevanje, smanjena su izdvajanja za vojsku, paori su postajali sve vredniji, pa se pojavio višak proizvoda. Na ovoj, bačkoj strani Dunava, sve je veći višak poljoprivrednih proizvoda i razne zanatske robe, a sa one, sremske strane, višak vina, rakije, voća, grožđa, planinske stoke… „Raci“ (Srbi), „Švabe“ (Nemci) i „Čivuti“ (Jevreji) počeše da se druže i ispomažu. I u to vreme bilo je hiperprodukcije, inflacije, preprodavaca, bilo je i nameštanja veštačkog viška i manjka robe i novca. Zato je zlato bilo najvrednije.

Kasnije počeše da se stvaraju novčani zavodi, kreditna udruženja, „šparkase“, banke, preprodavci novca, pojavljuje se i falsifikovan novac, zlatne afere… „Palanačka šparkasa“ osnovana je 1864. godine, a pred Prvi svetski rat uzela je velike ratne zajmove, ušla u Filijalu banke „Vojvodina“ i zajedno sa njom pala pod stečaj i likvidirana je posle rata. „Prvo kreditno udruženje“ osnovano je 1869. godine i dobro je radilo 50 godina, a onda umesto proslave jubileja osnivači se posvađaše i te 1919. godine ugasiše prvo palanačko novčano udruženje. U toku tog rata likvidirana je i „Palanačka sreska šparkasa“ koja je solidno poslovala od 1873. godine.

– Nagli razvoj privrede tražio je sve veća novčana sredstva što dovodi do niza novih novčanih zavoda – ističe Šunjka. – Klijentela se sve više deli po nacionalnoj osnovi. – Varoš se tada delila na Nemačku Palanku, (Nova Palanka), Bačku Palanku i Staru Palanku. „Novopalanačko kreditno udruženje“ osnovali su Nemci iz Nove Palanke 1882. godine. Udruženje, što je interesantno, u svoje redove nije primalo ni „Švabe“ iz Stare Palanke (kao da se nisu baš „mirisali“ Nemci i „Švabe“). „Bačkopalanačko poljoprivredno kreditno udruženje“ osnovano je 1884. godine i imalo zanatsku i trgovačku klijentelu, a likvidirano je 1908. godine. „Prvo palanačko poljoprivredno udruženje“ osnovano je 1885. godine i trudilo se da privuče paore kreditiranjem i otkupom kreditiranih proizvoda, a nigde nisam našao kada je ugašeno – kaže Šunjka. „Prvo staropalanačko potporno udruženje“ osnovali su Staropalančani 1886. godine, a krediti su bili namenjeni forsiranju stočarstva.

Posle Prvog svetskog rata, odnosno ulaska Vojvodine sa Bačkom Palankom u Kraljevinu Srbiju „sivi novčani putevi“ iz Austro-ugarskog vremena se prekidaju. Konstatovali su hroničari da udruženja malih ljudi nisu više mogla uspešno vršiti svoju misiju, a otvoren je novi finansijski kanal sa centrom u Zagrebu.

– „Prva hrvatska štedionica“ osnovala je filijalu u objedinjenim naseljima tri Palanke 1925. godine – kazuje Šunjka. – „Srpska banka“ videvši da je Bačka Palanka interesantno tržište otvara svoju filijalu 1928. godine i time se upustila u konkurenciju sa dobro poznatim zagrebačkim bankama i štedionicama. Palančani su u to vreme svoj novčani kapital prenosili u zagrebačke banke koje su odobravale veće kamate i povoljnije kredite. Domaćini su krijući od komšija vadili mukom stečeni kapital i krišom ga ulagali na štednju. Kako to obično biva, velika kriza 1929. godine odnela je skoro sve, a mnogi dobro stojeći Bačvani postadoše siromasi.

U ovom pograničnom pojasu pored Dunava trgovalo se svim i svačim, a dolaskom Nemaca, posebno Jevreja, trgovina zlatom postala je najunosnija. Imućniji trgovci imali su svoje ljude koji su u potaji trgovali zlatom i stranom valutom. Kujundžije i zlatari, pa i časovničari, predstavljali su ne samo prodavce već i merače-kontrolore. Krajem 19. i početkom 20. veka privredne krize i ratovi uneli su strah u imućne paore, zanatlije i trgovce. Austrijski dukati sa likom „cara Franje“ i „carice Terezije“ bili su valuta sa kojom se moglo putovati po celom svetu. Istoričari i etnolozi pišu da su u to vreme palanačke devojke u svom mladalačkom zenitu pri svečanostima oko vrata nosile „nisku dukata“. Devojke iz imućnijih kuća ušivale su dukate na gornji deo svoje nošnje. Bogatiji putnici nosili su kesu sa novcem, ali i ušivene dukate u svome odelu. Hajduci, secikese i drumski razbojnici, a u ovom kraju bilo ih je dosta uz granicu i veliku reku, uvek su u svojim akcijama imali cilj da otmu dukate i nakit od zlata.

Nikom ne veruj kada je valuta u pitanju!
– Posle kriza i ratova novac je bio bezvredan – konstatuje Šunjka. – Pojava lažnog novca predstavljala je unusan posao trgovcima novca. Falsifikat je bilo teško dakazati čak i lupom, a ljudi su kupovali lažnu valutu misleći da je prava. Nisu je rado nosili u „šparkase“ jer nisu imali poverenja, pa su slamarica i neko tajno mesto u kući bili sigurniji. Kada bi se nakupilo „dovoljno“ novca tražena je najbolja banka za štednju, ali saznanje da je većina novca lažna izazivala je porodične tragedije. U Palanaci je kroz istoriju takvih pojava bilo mnogo, pa se i danas to prepričava: „Znaš njegov deda, vredan, bogat, a propao 1929. ili 1993. u prošlom veku“. I danas ima dosta Palančana koji više veruju u zlatno nego u papirnati novac, jer ako su ih preci nečemu naučili onda je to da nikome ne veruju kada je valuta u pitanju, jer jedna greška vodi u siromaštvo, a ponekada i na pajantu.

Sve informacije o Bačkoj Palanci i okolnim mestima možete pratiti i na našoj Fejsbuk stranici!

Takođe nas možete pratiti i na našem Tviter nalogu @BackaPalanka021

(BackaPalankaInfo.com/Dnevnik)

Pročitajte i ovo

Tarzan, izgleda, ipak nije bio deran palanački

Varoši veličine i duha palanke, pa tako i ove bačke, sačuvale su narativnu istoriju koja …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.