субота, 19 септембра, 2020
Насловна / Вести / Већина грађана сматра да је за ефикасно лечење потребна веза и „неформално“ плаћање

Већина грађана сматра да је за ефикасно лечење потребна веза и „неформално“ плаћање

Према новим истраживања, трећина грађана сматра да је систем здравствене заштите неефикасан, а с друге стране, исти број грађана је супротног става.

Истраживање које су спровели УСАИД, Европски покрет у Србији и Центар европске политике у оквиру пројекта „Партнерством до добре јавне управе“, показује да се већина грађана Србије лечи у државним домовима здравља, а више од 80 одсто њих се обратило изабраном лекару у току последњих шест месеци, преноси „Политика“.

Највећи број њих (85 одсто) задовољно је последњом посетом лекару. Насупрот томе, једна трећина испитаника (33 одсто) сматра да услуга у домовима здравља није добра, али ипак преовлађују они који сматрају супротно (46 одсто).

Већина грађана (59 одсто) оцењује да домови здравља функционишу добро, али да неке ствари морају да се мењају, док је једна трећина испитаника негативно оценила ове установе, сматрајући да су зреле за корените промене. Пацијентима највише сметају: дужина чекања на преглед, систем заказивања, папирологија, недовољна опремљеност установа, лоша комуникација с медицинским техничарима, немотивисани лекари.

Становници престоница су изнели негативан став о лекару опште праксе као „администратору“ чија се улога свела на издавање рецепата. Становницима престонице најважнији су компетентност и професионалност лекара, а баш то, како кажу, недостаје нашим изабраним лекарима. Др Милица Николић Урошевић, председница Удружења изабраних доктора опште медицине, каже за „Политику“ да је лично погођена овим тврдњама.

„Врло сам скептична према резултатима јер, када је статистика у питању, много тога зависи од начина на који је питање постављено и од изабране групе испитаника. Али свеједно сматрам да изабрани лекари нису најслабија карика у нашем здравственом систему. Само у нашим ординацијама увек су отворена врата за све пацијенте. Како је могуће да месечно имамо само два-три дана током којих можемо пацијентима да закажемо преглед код специјалисте. Током осталих дана термини су попуњени, а ми онда морамо да враћамо људе уз објашњење да дођу следећег месеца. Уколико напишемо специјалистички упут без датума, пацијенте често с клиника враћају медицински техничари које раде на шалтеру, захтевајући да им изабрани лекар закаже термин. То је апсурдно јер ја нисам написала упут за медицинску сестру већ за мог колегу лекара који би требало да погледа шта сам му поручила па тек онда да одлучи да ли ће да прими пацијента“, поручује она.

Докторка додаје да је недостатак опреме највећи проблем изабраних лекара. Домовима здравља недостају ултразвучни апарати, немогуће је обавити преглед штитне жлезде и хормоне из крви, као и тумор маркер простате.

„Недопустиво је да у 21. веку лекар у дому здравља нема приступ интернету што нас спречава да, рецимо, погледамо листе лекова које објављује РФЗО. С друге стране, изгубљена је контрола над ИЗИС-ом јер термине заузимају контролни прегледи које заказују специјалисти. Дешава се да једна особа има осам-девет контрола код специјалисте, а због тога нема термина за нове пацијенте“, закључује Николић Урошевић.

Само веза здравље спасава

Када су у питању злоупотребе, грађани сматрају да су у домовима здравља најраширенији: корупција, дискриминација, непоштовање људског достојанства, лоша заштита података о личности и прекомерна употреба вербалне агресије.

Забрињава податак да више од половине грађана (52 одсто) сматра да су неопходне везе и неформална плаћања за брже и ефикасније лечење у државним домовима здравља. Чак 78 одсто испитаника уверено је да људи користе приватна познанства како би обавили неопходне лекарске прегледе (највише међу грађанима источне и јужне Србије), преноси „Политика“.

Занимљиво је да су грађани старији од 60 година задовољнији и мање критични према раду лекара у домовима здравља, у односу на најмлађу популацију (18–29 година). Другим речима, млади чешће препознају корупцију у систему и имају више неповерења према институцијама.

Ово истраживање је указало да Роми, сиромашни грађани и незапослени теже долазе до потребних здравствених услуга у односу на друге грађане. Такође, проблематична је информисаност грађана јер готово половина испитаника не зна коме да се обрати у случају да су им ускраћена права, тачније на зна за постојање заштитника осигураника. Више о томе читајте ОВДЕ.

Све информације о Бачкој Паланци и околним местима можете пратити и на
нашој Фејсбук страници!

Такође нас можете пратити и на нашем Твитер налогу @BackaPalanka021

Извор: БачкаПаланкаИнфо.цом / Politika / Фото: Pixabay

Прочитајте и ово

Бачка Паланка: Инвестицијама до смањења губитака на водоводној мрежи

БАЧКА ПАЛАНКА: Јавно комунално предузеће „Комуналпројект“ брине о водоснабдевању преко 55.000 становника општине Бачка Паланка, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.